Екосистеми мора

У морским екосистемема разликују се два типа станишта:

• морско дно и
• слободна вода.

Њих насељавају различити организми који изграђују животну заједницу морског дна и животну заједницу слободне воде. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу (бентос) или се могу слободно кретати по морском дну (планктон - лебде у води ношени воденим струјама и нектон - активни пливачи).

Географски положај мора, дубина морске воде и природа морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских биоценоза. Тако се разликују животне заједнице:

slika

• тропских, умерених и поларних мора,
• плиме и осеке,
• сталног ударања таласа о обалу,
• плитководних,
• дубинских и најдубљих делова мора.

Могуће је разликовати и заједнице на каменитим, муљевитим, песковитим или шљунковитим морским днима.

Zivotne zajednice mora

U odnosu na dubinu morske vode i prirodu morskog dna, koji predstavljaju najznacajnije faktore koji odredjuju sastav i strukturu morskih biocenoza, razlikuju se zajednice u zoni stalnog udaranja talasa o obalu, zajednice u zoni plime i oseke, kao i zajednice plitkih, dubinskih i najdubljih delova mora.

Зона сталног ударања таласа о обалу

Na mestima gde se iz mora strmo izdizu manje ili vece stene, morski talasi stalno udaraju o obalu otezavajuci zivot tamosnjim organizmima, koji moraju biti prilagodjeni da povremeno zive u uslovima vazdusne, a povremeno u uslovima vodene sredine.Stalno udaranje snaznih talasa preti stanovnicima ovih stanista da budu odvojeni od podloge i odneti u dublje delove mora.Zbog toga su se ziva bica na ovakvim stanistima prilagodila na povremenu susu i stekla sposobnost da se efikasno pricvrste za stenovitu podlogu.U ovoj zoni zive mnogobrojne sluzave alge, puzevi litorine, kao i rakovi viticari i mokrice. Modrozelene alge imaju klizavo i elasticno sluzavo telo koje znacajno ublazava udare talasa.Sluz cuva osetljiva tela albi od isusivanja u vreme kada se stene nalaze na suvom.

Зона плиме и осеке

слика

Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим стаништима је ритмично повлачење морске воде и потпуно исушивање обале, која је у периоду осеке изложена јакој Сунчевој светлост и високој температури. У време осеке концентрација соли постаје велика због испаравања воде, па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. Bez obzira na ove probleme ,zivot u zoni plime i oseke ima i svojih povoljnosti. У ову зону плима редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику планктона, а осека редовно односи у море отпадне материје, јаја и ларве становника обале.Zbog toga je zivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od zivog sveta u zoni stalnog udaranja morskih talasa. У зони плиме и осеке живе многобројне мрке и зелене алге, морске сасе, пужеви, шкољке и ракови.

Зона морског дна

слика

Morsko dno do dubina od oko 50m mozda je najpovoljnije mesto za zivot.U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za zivot svih organizama koji sacinjavaju biocenozu mora.Dejstvo talasa nije tako snazno kao na obali, a pritisak zbog malih dubina nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora. Morske struje stalno mesaju vodu. Osim toga, raznovrsni tipovi podloge - kamen, pesak ili mulj - cine morsko dno jos raznovrsnijim tipom stanista. Zbog toga je zivotna zajednica morskog dna u zoni do 50m najbujnija i najraznovrsnija. Na morskom dnu zive mnogobrojne vrste algi, malogrojne biljke cvetnice, mnogobrojni sundjeri, kopali, morske sase, crvi, rakovi, puzevi, skoljke, glavonosci i ribe.

Животна заједница слободне воде

Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50m, представља повољно место за живот. И овде има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама. Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама биљке и животиње које чине ову биоценозу развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. У овој зони живе многобројне једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама. Планктон чине алге, које формирају фитопланктон и животиње, које формирају зоопланктон. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста медуза, главоножаца, риба и сисара, који активно пливају.

Зона дубинских делова мора

U velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperatura je veoma niska , u nekim delovima cak blizu nule, a pritisak je visok. Zbog toga su zivotne zajednice u najdubljim delovima mora vrlo siromasne ali interesantne. У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге еволуције пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте бескичмењака, као што су морске сасе, морски црви, ракови и морски краставци, али и најнеобичније врсте риба.

Neobicna stvorenja morskog sveta

Rakovi viticari su svojim okamenjenim ljusturama u obliku bradavica, pricvrsceniza stene.Njihov oklop se , u vreme plime i talasa, otvara, a zatvara se kad je pak na suvom.

Puzevi liporine u stanju su da po nekoliko dana izdrze izvan morske vode. Najnizi zavoj njihove ljusture je veci od svih ostalih zajedno.U njemu puzevi litorine zadrzavaju vodu, koja im omogucava da disu i u vazdusnoj sredini.

Crvena morska sasa za vreme plime izbacuje svoje crvene pipke, kojima hvata sitnije zivotinje, a za vreme oseke se zatvori u svoje okruglo crveno telo i tako prezivljava period suse.

Dagnja za vreme oseke tako cvrsto zatvori ljusturu da nekoliko sati, a ponekad nekoliko dana, moze opstati na suvom.veoma je ukusna i hranljiva, pa se danas uzgaja na mnogim mestima u primorju.

Prilepci su posebna vrsta puzeva cije kucice imaju oblik male kupe. Ovi puzevi veoma cvrsto prianjaju na stenovitu podlogu.Zive uvek u istom malom udubljenju, koje napustaju samo kada idu u potragu za algama kojima se hrane.

Kozice su mali rakovi sa skoro potpuno providnim telom, sti ih cini gotovo nevidnjivim u podvodnim livadama.

Hobotnica u trenutcima opasnosti izbacuje mastilo i formira dimnu zavesu, koja je stiti od neprijatelja.Sposobna je da lako i brzo menja boju tela i prilagodjava se podlozi.

Morsko silo je rodjak morskom konjicu.Telo mi je izduzeno, tako da cela riba izgleda kao silo, a raste do 30 cm duzine . Zivi u podvodnim livadama , gde se zbog oblika tela koje podseca na listove morske trave veoma dobrao kamuflira, pa ga je veoma tesko uociti.

Torpedo ima jedinstveno oruzije za napad i odbranu.U osnovi ljegovih grudnih peraja nalaze se dva elektricna organa koji proizvode struju, koja kod nekih vrsta moze dostici jacinu od 200 V.

Plankton - Razni izrastaji i prosirenja na telima mikroskopskih clanova planktona otezavaju poniranje ovih organizama u dublje delove mora. Tela ovih organizamaispunjena su uljima, mastima, sluzima ili gasovima, cime se smanjuje njihova specificna tezina, sto takodje daje otpor tonjenju.