Винченцо Белини

Винченцо Белини
композитор
Лични подаци
Датум рођења	3. новембар 1801.
Место рођења	Катанија, Италија
Датум смрти	23. септембар 1835.
Место смрти	Париз, Француска

Винченцо Белини (итал. Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini; Катанија, 3. новембар 1801 — Париз, 23. септембар 1835) је био један од најпознатијих и најбољих композитора класичног бел канта у оперској музици, поред великана раног XIX века Ђоакина Росинија и Гаетана Доницетија.

Биографија

Рођен је 3. новембар 1801. године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819. године одлази у Наполи учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822. године је био у класи директира Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела Хајдна и Моцарта. Обичај је био да се талентоани ученици представе јавности неким драмски делом: тако је настала Белинијева прва опера „Аделсон и Салвини. Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјани живот Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.

Стваралаштво

Белини је и поред врло кратког живота успео да напише чак десет опера, од којих је велики број и даље на репертоару оперских кућа широм света. Уневши много новина у оперску композицију отпочео је нову еру у којој су непревазиђени врхунци Ђузепе Верди и Ђакомо Пучини.

Белинијеве опере су:

• „Аделсон и Салвини“ (Adelson e Salvini) 12. фебруар 1825. – Teatro del Conservatorio di S. Sebastiano, Напуљ
• „Бјанка и Ђернандо“ (Bianca e Gernando) 30. мај 1826. – Teatro San Carlo, Напуљ
• „Гусар“ (Il pirata) 27. октобар 1827. – Teatro alla Scala, Милано
• „Бјанка и Фернандо“ (Bianca e Fernando) 7. април 1828. – Teatro Carlo Felice, Ђенова (прерада опере Bianca e Gernando)
• „Странкиња“ (La straniera) 14. фебруар 1829. – Teatro alla Scala, Милано
• „Заира“ (Zaira) 16. мај 1829. – Teatro Ducale, Парма
• „Монтеки и Капулети“ (I Capuleti e i Montecchi) 11. март 1830. – Teatro La Fenice, Венеција
• „Месечарка“ (La sonnambula) 6. март 1831. – Teatro Carcano, Милано
• „Норма“ (Norma) 26. децембар 1831. – Teatro alla Scala, Милано
• „Беатриче ди Тенда“ (Beatrice di Tenda) 16. март 1833. – Teatro La Fenice, Венеција
• „Пуританци“, пуним именом „Пуританци у Шкотској“ (I Puritani / I puritani di Scozia) 24. јануар 1835. – Théâtre Italien, Париз