Други доњи кутњак

Стални зуби човјека
Други доњи кутњак
Други доњи кутњак сталне дентиције (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено.
Зуби горње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Други доњи кутњак (лат. dens molaris secundus inferior) је седми зуб од медијалне линије у оба доња квадранта сталне дентиције. У контакту је са првим кутњаком мезијално и умњаком (уколико је присутан) дистално, а оклудира са првим и другим моларом из горње вилице. Овај зуб показује правилан знак угла и лука, лингвални нагиб круне и дистални нагиб корена.

У доњој вилици постоје два друга кутњака, која се обележавају на следећи начин:

• стални доњи десни други кутњак – 47;
• стални доњи леви други кутњак – 37.

Зуб је морфолошки и функционално сличан првом кутњаку, али је више симетричан и генерално мањи од њега у свим димензијама. Основна улога у мастикацији му је гњечење и млевење хране.

Круна

Круна зуба (лат. corona dentis) је масивна, али је краћа у оклузо-цервикалном правцу од круна доњих премолара. Она се описује из пет аспеката: букалног, лингвалног, два проксимална и оралног.

Букални аспект

Букална површина је трапезастог облика са базом у пределу гризне површине и то је највећа страна овог зуба. У целости је конвексна, а максимум конвекситета се налази у цервикалној и мезијалној трећини круне. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.

У средњој и оклузалној трећини ове стране налази се букална бразда, која дели букалну површину на два скоро једнака дела: букомезијални и букодистални. Бразда полази са оклузалне ивице, пружа се цервикално и завршава у средњој трећини круне. Често се завршава букалном јамицом или се само изгуби. Понекад се у цервикалној трећини може срести букоцервикални гребен који се пружа хоризонтално и најизраженији је у свом мезијалном делу.

Цервикална линија је конвексна у правцу корена.

Лингвални аспект

Лингвална површина је такође трапезастог облика, али је мања и краћа од букалне и у целости је нагнута орално. Оклузална и средња трећина круне су конвексни, а цервикална је благо удубљена. Висина контуре се налази у средњој трећини ове површине.

На оралној страни налази се лингвална бразда, која маркира границу између мезио- и дистолингвалне квржице. Она се губи на споју оклузалне и средње трећине, а ретко се завршава у виду лингвалне јамице.

Проксимални профили су слични као са букалног апекта, а висине контура се налазе на споју оклузалне и средње трећине. Са ове стране делови мезијалне и дисталне површине су мање видљиви у поређењу са првим доњим моларом.

Цервикална линија (глеђно-цементни спој) је скоро равна и краћа је мезио-дистално.

Мезијални аспект

Мезијална површина је правоугаоног облика. Она је виша, шира и равнија од дисталне стране. Контактна зона је овоидног облика и локализована је на споју оклузалне и средње трећине. У цервикалној трећини присутна је заравњена или благо конкавна депресија троугластог облика.

Букални и лингвални профил су мање-више конвексни и конвергују ка гризној површини (према мезиобукалној и мезиолингвалној квржици). Оклузални профил формира мезијални маргинални гребен, који у средњем делу пресеца мезијална ивична бразда.

Дистални аспект

Ова површина личи на мезијалну, али је нешто мања и испупченија. Из овог аспекта видљив је већи део унутрашњег оклузалног поља и мали део букалне површине.

Оклузални профил дисталне стране формира дистални маргинални гребен пресечен дистомаргиналном браздом, а у перспективи се виде дистобукална и дистолингвална квржица са одговарајућим триангуларним гребенима.

Оклузални аспект

Гризна површина је удубљена и има облик четвороугла. Она је ограничена мезијалним и дисталним маргиналним гребеном и гребенима четири главне квржице.

Спољашње оклузално поље

Спољашње оклузално поље има контуру правоугаоника, истакнуту конвекситетом букалних и лингвалних квржица.

Унутрашње оклузално поље

Контура унутрашњег оклузалног поља је такође правоугаоног облика. Основни морфолошки елементи гризне површине су квржични и фисурни комплекс.

Квржични комплекс се састоји од четири квржице, за разлику од првог молара. То су: мезиобукална, дистобукална, мезиолингвална и дистолингвална квржица. Приближно су исте величине, мада је мезиобукална нешто масивнија у односу на остале. Прве три квржице формирају мезијалну половину унутрашњег оклузалног поља, тј. тригонид који је приметно шири у односу на дистални део (талонид).

Свака квржица има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални, лингвални, мезијални и дистални квржични гребен, и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну и мезио- и дистобукалну. Од врха сваке квржице полазе триангуларни гребени, који се спуштају ка централној бразди унутрашњег оклузалног поља и формирају два трансверзална гребена.

Фисурни комплекс чине централна, мезијална и дистална јама и одговарајуће бразде.

Централна јама се налази у средишњем делу оклузалне површине, кружног је облика и дубља је од проксималних јама. У њеном центру је присутна централна јамица (лат. fossula centralis) и налази се на споју три главне бразде: букалне, лингвалне и централне.

Мезијална јамица (лат. fossula mesialis) се налази у најдубљој области мезијалне триангуларне јаме и она представља спој четири бразде: централне, мезиобукалне триангуларне, мезиолингвалне триангуларне и мезијалне маргиналне бразде.

Дистална јамица (лат. fossula distalis) није тако дубока и стециште је четири бразде: централне, дистобукалне триангуларне, дистолингвалне триангуларне и дисталне маргиналне бразде.

Главне развојне бразде се укрштају у пределу централне јаме и формирају тзв. „+4“ образац. Обично су присутне и суплементарне бразде које се радијално шире од главних елемената фисурног комплекса.

Врат

Врат зуба (лат. collum dentis) је на букалној и оралној страни конвексан према врху корена, док је на проксималним странама подељен у три лучна сегмента (од којих су букални и лингвални конвексни према корену, а средишњи према гризној површини).

Корен

Коренско стабло (лат. radix dentis) има две гране: мезијалну и дисталну. Они су краћи у поређењу са првим доњим кутњаком. На попречном пресеку су овалног облика са већим буко-оралним промером. Обе гране показују дистални нагиб, а мезијални корен је обично нешто дужи и шири од дисталног. Понекад су на њиховим проксималним површинама присутне развојне депресије (лат. fissura longitudinalis).

Димензије

Други доњи кутњак
Мезио-дистална ширина	Вестибуло-орална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
10,5 mm	10,0 mm	7,0 mm	12,0 mm	19,0 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
21/5 - 3 године	7 - 8 година	11 - 13 година	14 - 15 година

Варијације

Варијације зуба могу да се јаве у погледу:

• броја квржица,
• експресије букалне јамице,
• регуларности фисурног комплекса и
• регуларности коренова.

Види још

• Топографско-анатомска обележја зуба
• Посебне морфолошке карактеристике зуба
• Дентална номенклатура
• Каријес

Референце

• Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
• Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
• Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;