Банка — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
'''Банка''' је пословна организација, која нуди [[финансије|финансијске]] услуге за [[профит]]. Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку финансијских услуга [[предузеће|предузећима]], индустријским и другима врстама компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара.<ref>{{Cite book |title=Банкарство|last=Ђукић |first=Ђорђе|coauthors=Војин Бјелица, Живота Ристић |year=2003 |publisher=Економски факултет|location= Београд |isbn=86-403-0535-8}}</ref>
'''Банка''' је пословна организација, која нуди [[finansije|финансијске]] услуге за [[профит]]. Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку финансијских услуга [[предузеће|предузећима]], индустријским и другима врстама компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара.<ref>{{Cite book |title=Банкарство|last=Ђукић |first=Ђорђе|coauthors=Војин Бјелица, Живота Ристић |year=2003 |publisher=Економски факултет|location= Београд |isbn=86-403-0535-8}}</ref>


У суштини, банка посредује између финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима, и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од њих. На обавезе банка даје пасивну каматна стопу, а на потраживања активну. Разлика између активне и пасивне каматне стопе представља профит банке.
У суштини, банка посредује између финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима, и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од њих. На обавезе банка даје пасивну каматна стопу, а на потраживања активну. Разлика између активне и пасивне каматне стопе представља профит банке.
Ред 20: Ред 20:


Према билансном критеријуму банкарски послови се деле на:
Према билансном критеријуму банкарски послови се деле на:
* [[Пасивне банкарске послове]]
* [[Pasivni bankarski poslovi|Пасивне банкарске послове]]
* [[Активне банкарске послове]]
* [[Aktivni bankarski poslovi|Активне банкарске послове]]
* [[Неутралне банкарске послове]]
* [[Неутралне банкарске послове]]
* И [[Сопствене банкарске послове]]
* И [[Сопствене банкарске послове]]

Верзија на датум 7. новембар 2013. у 07:07

Банка је пословна организација, која нуди финансијске услуге за профит. Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку финансијских услуга предузећима, индустријским и другима врстама компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара.[1]

У суштини, банка посредује између финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима, и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од њих. На обавезе банка даје пасивну каматна стопу, а на потраживања активну. Разлика између активне и пасивне каматне стопе представља профит банке.

Појам Банка потиче од латинске речи banco, која означава клупу (тезгу, у данашњем смислу шалтер). Прва модерна банка, Банка Светог Ђорђа (Casa di Sant Giorgio) је основана 1407 год. у Ђенови у Италији.

Банкарство

Главни чланак: Банкарство

Банкарство је систем пословања, у чијој основи се налази интерес. Најважнији посао банке као основног субјекта у систему банкарства је интерес на зајам - што значи да банка даје новац на зајам на одређено време а након истека тог периода добија новац назад уз увећану вредност-камату или интерес. Постоји много варијација али ово је суштина банкарства. Банка обавља и неке споредне делатности (нпр. инвестиционе, спонзорске) али све оне су у функцији тзв. оплођеног новца - за банкара новац који не доноси добит, него стоји неоплођен, је новац који губи вредност.

Банкарски послови

Банкарски послови су послови које банке обављају по традицији или на основу законске реглулативе. Ти послови банке, могу се поделити:

  • билансним критеријумом
  • Функционалним критеријумом
  • по рочности

Према билансном критеријуму банкарски послови се деле на:

По рочности банкарски послови се деле на:

  • Краткорочне
  • Средњорочне
  • Дугорочне

Према функционалном критеријуму банкарски послови се деле на:

  • послови мобилизације средстава
  • кредитни послови
  • комисиони послови
  • сопствени послови

Врсте Банака

Најстарије банке су биле универзалног карактера, јер су за своје коминтете обављале све врсте послова. Привредни развој, наручито трговине и индустрије, условио је специјализацију банака. Тако да данас имамо:

Види још

Референце

  1. ^ Ђукић, Ђорђе (2003). Банкарство. Београд: Економски факултет. ISBN 86-403-0535-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Литература

  • Ђукић, Ђорђе (2003). Банкарство. Београд: Економски факултет. ISBN 86-403-0535-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банка&oldid=8507240”