Посушје — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у [[Западнохерцеговачки кантон|Западнохерцеговачком кантону]] у [[Босна и Херцеговина|Федерацији БиХ]]. Према задњем попису становништва из [[1991]]. има 17.134 становника, од којих су 99,00% [[Хрвати]], а само 1,00% остали, што значи да је Посушје, уз [[Груде]], општина с највећим процентом Хрвата од свих подручја гдје живе Хрвати.
'''Посушје''' је град и општина у [[Западна Херцеговина|Западној Херцеговини]], [[Босна и Херцеговина]]. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у [[Западнохерцеговачки кантон|Западнохерцеговачком кантону]] у [[Федерација БиХ|Федерацији БиХ]]. Према задњем попису становништва из [[1991]]. има 17.134 становника, од којих су 99,00% [[Хрвати]], а само 1,00% остали, што значи да је Посушје, уз [[Груде]], општина с највећим процентом Хрвата од свих подручја гдје живе Хрвати.


== Географија ==
== Географија ==
Ред 8: Ред 8:


Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.



Посушје је било под [[Турци]]ма од [[1513]]. – [[1878]].
Посушје је било под [[Турци]]ма од [[1513]]. – [[1878]].

Верзија на датум 15. март 2007. у 23:20

Посушје је град и општина у Западној Херцеговини, Босна и Херцеговина. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ. Према задњем попису становништва из 1991. има 17.134 становника, од којих су 99,00% Хрвати, а само 1,00% остали, што значи да је Посушје, уз Груде, општина с највећим процентом Хрвата од свих подручја гдје живе Хрвати.

Географија

Посушки крај се налази на раскрсници путева: МостарИмотскиСплит, Мостар – ТомиславградЛивно и ПлочеЉубушки – Груде – РамаУскопљеТравник (Пут спаса у изградњи).

Историја

Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.

Посушје је било под Турцима од 1513. – 1878.

Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Посушје имала је 17.134 становника, распоређених у 19 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 16.882

Насељена мјеста

Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Посушје у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.

Национални састав по насељеним мјестима

  • Баре - ук.1, Хрвати - 1
  • Батин - ук.629, Хрвати - 628, остали - 1
  • Броћанац - ук.1.147, Хрвати - 1.144, остали - 3
  • Читлук - ук.944, Хрвати - 940, остали - 4
  • Градац - ук.850, Хрвати - 846, остали - 4
  • Коњско - ук.0 (нема становника)
  • Осоје - ук.634, Хрвати - 626, Муслимани - 2, остали - 6
  • Подбила - ук.161, Хрвати - 161
  • Поклечани - ук.808, Хрвати - 807, остали - 1
  • Посушје - ук.3.913, Хрвати - 3.838, Срби - 8, Муслимани - 4, Југословени - 26, остали - 36
  • Растовача - ук.1.436, Хрвати - 1.418, Срби - 1, остали - 17
  • Сутина - 1.325, Хрвати - 1.318, остали - 7
  • Трибистово - ук.273, Хрвати - 272, остали - 1
  • Вињани - ук.1.159, Хрвати - 1.158, остали - 1
  • Вир - ук.1.675, Хрвати - 1.658, остали - 17
  • Врпоље - ук.827, Хрвати - 827
  • Вучипоље - ук.50, Хрвати - 50
  • Загорје - ук.993, Хрвати - 978, остали - 15
  • Завелим - ук.309, Хрвати - 293, остали - 16