Тиверци — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Тиверци''' или ''' |
'''Тиверци''' или '''Тиверјани''' ({{јез-укр|Тиверці}}) су древно [[Словени|словенско]] племе, које је у [[9. век]]у насељавало југ данашње [[Украјина|Украјине]] и [[Молдавија|Молдавије]] уз обалу [[Црно море|Црног мора]]. Живели су на простору између река [[Дњестар]] и [[Прут (река)|Прут]] и ушћа [[Дунав]]а у Црно Море, уз данашњу границу са [[Румунија|Румунијом]]. Имали су блиске везе са својим суседима [[Улићи (племе)|Улићима]]. |
||
Бавили су се углавном [[Пољопривреда|пољопривредом]]. Учествовали су у походима [[Олег од Новгорода|Олега од Новгорода]] на [[Цариград]] [[907.]] и [[Игор Рјурикович|Игора Рјуриковича]] [[944.]] године. |
Бавили су се углавном [[Пољопривреда|пољопривредом]]. Учествовали су у походима [[Олег од Новгорода|Олега од Новгорода]] на [[Цариград]] [[907.]] и [[Игор Рјурикович|Игора Рјуриковича]] [[944.]] године. |
Верзија на датум 17. новембар 2013. у 15:36
Тиверци или Тиверјани (укр. Тиверці) су древно словенско племе, које је у 9. веку насељавало југ данашње Украјине и Молдавије уз обалу Црног мора. Живели су на простору између река Дњестар и Прут и ушћа Дунава у Црно Море, уз данашњу границу са Румунијом. Имали су блиске везе са својим суседима Улићима.
Бавили су се углавном пољопривредом. Учествовали су у походима Олега од Новгорода на Цариград 907. и Игора Рјуриковича 944. године. Током 10. века Тиверци су постали део Кијевске Русије. Учествовали су у ратовима са суседним евроазијским племенима.
Током 13. века ујединили су се са осталим украјинским племенима. Након пада Кијевске Русије њихово политичко средиште представља град Галич у склопу Галичко-Волињског Краљевства. Велики број Тивераца асмилирали су накнадно придошли Власи и Румуни на простору средњовековне Молдавије.
Најранији сачувани документ у коме се помињу Тиверци је Повест минулих лета [1]
Извори
- ^ Повесть временных лет, том 1, 1950., стр. 14, 210