Раде Обреновић

Раде Обреновић (Београд, 1942.- Нови Сад, 1995.) од 1945. године, живео је у Новом Саду где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Био је дугодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.

Награда за најбољи роман за децу и младе, која носи његово име, састоји се од повеље, плакете и новчаног дела, а додељује се у оквиру манифестације Децембарски Змајдани.

Библиографија

• "Tata, zvoni telefon" (1973)
• "Vozovi odlaze, mi mašemo iza crvene kuće" (1974)
• "Mi smo smešna porodica" (roman 1977, televizijska serija 1979)
• "Poslednje leto detinjstva" (1977)
• "Iz porodične sveske" (1980)
• "Soliter je drvo" (1984)
• "Roditelji na navijanje" (roman, 1989)
• "Tata vikend i mama vikendica" (roman, 1989).