Црвени Кмери — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.


Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након [[инвазија|инвазије]] од стране [[Социјалистичка Република Вијетнам|Социјалистичке Републике Вијетнам]]. Покрет је опстао до деведесетих као [[покрет отпора]]. Оперисао је у западној Камбоџи из база у [[Тајланд]]у. 1996, након [[мировни споразум|мировног споразума]], њихов вођа [[Пол Пот]] је званично распустио организацију. Пол Пот је умро [[15. април]]а, [[1998]], не суочивши се са судом<ref name = "Economist0707">[http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=9441341 Како моћни падају].''Економист''</ref>.
Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након [[Камбоџанско-вијетнамски рат|инвазије]] од стране [[Социјалистичка Република Вијетнам|Социјалистичке Републике Вијетнам]]. Покрет је опстао до деведесетих као [[покрет отпора]]. Оперисао је у западној Камбоџи из база у [[Тајланд]]у. 1996, након [[мировни споразум|мировног споразума]], њихов вођа [[Пол Пот]] је званично распустио организацију. Пол Пот је умро [[15. април]]а, [[1998]], не суочивши се са судом<ref name = "Economist0707">[http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=9441341 Како моћни падају].''Економист''</ref>.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 4. децембар 2013. у 01:57

застава Комунистичке партије Кампућије
застава Демократске Кампућије
Жртве Црвених Кмера

Црвени Кмери (кмерски: Kmae Krɑhɑɑm) су били владајућа политичка партија Камбоџе — којој је променила име у Демократска Кампућија— од 1975. до 1979.

Израз Црвени Кмери је сковао камбоџански шеф државе Нородом Сиханук. Односио се на комунисичке партије у Камбоџи које су прерасле у Комунистичку партију Кампућије (КПК) и касније Партију Демократске Кампућије. Организација је била позната и под именом Кмерска комунистичка партија и Национална армија Демократске Кампућије.

Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође Пола Пота, Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је целокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиног рада. Када се погледа број убијених у односу на број становника (процена око 7,5 милиона 1975), ово је био један од најсмртоноснијих режима 20. века. Један од њихових слогана је био: Нема користи задржати те. Уништити те није губитак.

Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више стаљинистичка и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у Француској вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем Комунистичке партије Француске. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са антиколонијалистичким идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.

Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након инвазије од стране Социјалистичке Републике Вијетнам. Покрет је опстао до деведесетих као покрет отпора. Оперисао је у западној Камбоџи из база у Тајланду. 1996, након мировног споразума, њихов вођа Пол Пот је званично распустио организацију. Пол Пот је умро 15. априла, 1998, не суочивши се са судом[1].

Референце

  1. ^ Како моћни падају.Економист

Спољашње везе