Јеремија Д. Митровић — разлика између измена
линк на е-издање "Српства Дубровника", инлајн референца и допуна библиографије |
Нема описа измене |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Јеремија Митровић ређен је у селу [[Брзан]]у, [[Општина Баточина]] [[15. август]] [[1910]]. године. Основну школу је завршио у Брзану, а гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Дипломирао је на београдском [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету]] на групи за историју [[1934]]. године. Радио је као наставник у [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]], а од [[1940]]. као асистент на филозофском факултету. Током рата два пута је одстрањен са факултета, а трећи пут [[1945]]. године. |
Јеремија Митровић ређен је у селу [[Брзан]]у, [[Општина Баточина]] [[15. август]]a [[1910]]. године. Основну школу је завршио у Брзану, а гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Дипломирао је на београдском [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету]] на групи за историју [[1934]]. године. Радио је као наставник у [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]], а од [[1940]]. као асистент на филозофском факултету. Током рата два пута је одстрањен са факултета, а трећи пут [[1945]]. године. |
||
Митровић је од [[1948]]. године почео да ради Библиографском институту у Београду, да би од [[1953]]. прешао у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку Србије]] где је и пензионисан [[1970]]. године. |
Митровић је од [[1948]]. године почео да ради Библиографском институту у Београду, да би од [[1953]]. прешао у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку Србије]] где је и пензионисан [[1970]]. године. |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
* ''Србофобија и њени извори'' (1991) |
* ''Србофобија и њени извори'' (1991) |
||
* ''Српство Дубровника'', Српска књижевна задруга, Београд, 1992. |
* ''Српство Дубровника'', Српска књижевна задруга, Београд, 1992. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Извори == |
== Извори == |
||
Ред 45: | Ред 49: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* Митровић, Јеремија Д. [http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html ''Српство Дубровника''], комплетно електронско издање. |
* Митровић, Јеремија Д. [http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html ''Српство Дубровника''], комплетно електронско издање. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{DEFAULTSORT:Митровић, Јеремија Д.}} |
{{DEFAULTSORT:Митровић, Јеремија Д.}} |
Верзија на датум 6. децембар 2013. у 10:51
Јеремија Митровић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. август 1910. |
Место рођења | Брзан, Краљевина Србија |
Датум смрти | 29. октобар 2011. |
Место смрти | Београд, Србија |
Јеремија Митровић (Брзан, 15. август 1910. — Београд, 29. октобар 2011.) је био српски историчар, универзитетски предавач, библиограф и библиотекар.[1]
Биографија
Јеремија Митровић ређен је у селу Брзану, Општина Баточина 15. августa 1910. године. Основну школу је завршио у Брзану, а гимназију у Крагујевцу. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1934. године. Радио је као наставник у Трећој београдској гимназији, а од 1940. као асистент на филозофском факултету. Током рата два пута је одстрањен са факултета, а трећи пут 1945. године.
Митровић је од 1948. године почео да ради Библиографском институту у Београду, да би од 1953. прешао у Народну библиотеку Србије где је и пензионисан 1970. године.
Поред књига, објавио је око 200 чланака по часописима, листовима и зборницима.
Одабрана библиографија
- Бој на Иванковцу (1932)
- Крагујевац до 1839. године (1933)
- Историја Југославије I-II (1939, 1940)
- Добровољци у ратовима 1912-1918 (1971)
- Баточина и околина у прошлости (1976)
- Библиографија Владимира Ћоровића (2005)
- Грађа за историју и библиографију српске периодике од 1920. (1984)
- Народносна свест у Срба (1989)
- Србофобија и њени извори (1991)
- Српство Дубровника, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.
Види још
Извори
- ^ „Белешка о писцу“ у књизи Српство Дубровника, 1992.
Спољашње везе
- Митровић, Јеремија Д. Српство Дубровника, комплетно електронско издање.