Сава Косановић (политичар)

За другу употребу, погледајте страницу Сава Косановић (вишезначна одредница).

Сава Косановић
Лични подаци
Датум рођења	29. мај 1894.
Место рођења	Плашки, Аустроугарска монархија
Датум смрти	14. септембар 1956.
Место смрти	Београд, ФНР Југославија
Политичка каријера
Политичка странка	Самостална демократска странка Комунистичка партија Југославије
Мандати Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије Тренутна функција Функцију обавља од 8. јул 1944 — 7. март 1945. Претходник Владета Милићевић Наследник Влада Зечевић

Сава Косановић (Плашки, 29. мај 1894 — Београд, 14. септембар 1956) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.

Биографија

Рођен је у Плашком, као син Николе и Марице Косановић, најмлађе сестре Николе Тесле. Гимназију је завршио у Ријеци, а студије права у Будимпешти.

Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.

Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измеђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928. године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре. Иако је по Закону о заштити државе био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог Тројном пакту са Хитлеровом Немачком и Мусолинијевом Италија (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.

Други светски рат

После пуча 27. марта 1941. у владу Душана Симовића као министар снабдевања.

Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали партизане, а са избегличком владом зато што је стајала иза четничког покрета Драгољуба Михаиловића. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД, најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажовао за помоћ НОП, нарочито у САД.

Током јула 1944. године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис. Од марта 1945. био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у Мексику. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953. године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Париској мировној конференцији 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. Његовом заслугом је сва лична заоставштина Николе Тесле сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран Музеј Николе Тесле.

Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на Новом гробљу

Литература

• Енциклопедија Југославије
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 

Спољашње везе

• Информација о његовом гробу
• Теслина писма уништили легионари („Блиц“, 23. мај 2010)