Карл Крумбахер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
[[Слика:Karl Krumbacher.JPG|thumb|Карл Крумбахер]]
| име = Карл
| презиме = Крумбахер
| слика = Karl Krumbacher.JPG
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 23.
| месец_рођења = септембар
| година_рођења = 1856.
| место_рођења = [[Вигенсбах|Кирнах у Алгоју]]
| држава_рођења =
| дан_смрти = 12.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1909.
| место_смрти = [[Минхен]]
| држава_смрти =
}}
'''Карл Крумбахер''' ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; [[Вигенсбах|Кирнах у Алгоју]], [[Баварска]] [[23. септембар]] [[1856]] – [[Минхен]], [[12. децембар]] [[1909]]) био је немачки византолог и неогрециста. Може се сматрати оснивачем византологије као засебне академске дисциплине.
'''Карл Крумбахер''' ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; [[Вигенсбах|Кирнах у Алгоју]], [[Баварска]] [[23. септембар]] [[1856]] – [[Минхен]], [[12. децембар]] [[1909]]) био је немачки византолог и неогрециста. Може се сматрати оснивачем византологије као засебне академске дисциплине.



Верзија на датум 16. децембар 2013. у 00:42

Карл Крумбахер
Датум рођења(1856-09-23)23. септембар 1856.
Место рођењаКирнах у Алгоју
Датум смрти12. децембар 1909.(1909-12-12) (53 год.)
Место смртиМинхен

Карл Крумбахер (нем. Karl Krumbacher; Кирнах у Алгоју, Баварска 23. септембар 1856Минхен, 12. децембар 1909) био је немачки византолог и неогрециста. Може се сматрати оснивачем византологије као засебне академске дисциплине.

Живот

Од 1876. до 1879. године студирао је класичну филолофију и индоевропеистику на Универзитетима у Минхену и Лајпцигу. Државни испит положио је 1879. године. Након тога био је запослен у школству (до 1891). Године 1883. стекао је докторат, а 1885. хабилитацију за средњогрчку и новогрчку филологију. Од 1897. био професор средњовековног и савременог грчког језика и литературе у Минхену, а тиме и шеф катедре за византологију.

Радови

Његово капитално дело је „Geschichte der byzantinischen Literatur von Justinian bis zum Ende des oströmischen Reiches“ (1891). Друго издање изашло је 1897. у сарадњи са Албертом Ерхардом (део посвећен теологији) и Хајндрихом Гелцером (скице из византијске историје од 395. до 1453).

Покренуо је серијске публикације „Byzantinische Zeitschrift“ (1892) и „Byzantinisches Archiv“ (1898). Утиске са плодног путовања у Грчку забележио је у књизи „Griechischen Reise“ (1886). Остала дела су: „Casia“ (1897), расправа о једној византијској песникињи из 9. века са фрагментима њене поезије, „Die griechische Litteratur das Mittelalters“ у P. Hinneberg, Kultur der Gegenwart, I 8 (1905), „Das Problem der neugriechischen Schriftsprache“ (1902), где се он жестоко супротставља тежњама пуриста да се поново уведе класичан стил у модерну грчку књижевност и „Populäre Aufsätze“ (1900).

Попис његових списа налази се у 19. броју „Византијског часописа“ из 1910. на странама 700-708

Литература

  • Dieterich, Karl (1910). „Zum Gedächtnis an Karl Krumbacher”. Neue Jahrbücher für das klassische Altertum, Geschichte und deutsche Literatur und für Pädagogik. 13: 279—295. 
  • Wirth, Peter (1976). „Krumbacher, Karl”. Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. 2. Oldenbourg, München. стр. 515—516. 
  • Hörandner, Wolfram (1992). „KRUMBACHER, Karl”. Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon. 4. Bautz, Herzberg. стр. 711—712.