Фоторецептор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ref=harv |
м Разне исправке |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{refbegin}} |
{{refbegin}} |
||
* {{Cite book |ref= harv| |
* {{Cite book |ref= harv|last= Campbell|first= Neil A., and Reece, Jane B. |title=Biology |publisher=Benjamin Cummings |location=San Francisco |year=2002 |pages=1064–1067 |isbn=0-8053-6624-5}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Freeman|first=Scott|title=Biological Science (2nd Edition) |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, N.J |year=2002 |pages=835–837 |isbn=0-13-140941-7}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Freeman|first=Scott|title=Biological Science (2nd Edition) |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, N.J |year=2002 |pages=835–837 |isbn=0-13-140941-7}} |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
Верзија на датум 24. децембар 2013. у 16:31
Неурон: Фоторецепторска ћелија | |
---|---|
НеуроЛекс ИД | sao1233810115 |
Фоторецептори су специјализовани неурони који су осетљиве на светлост и способни да претварају светлосну енергију у електричне импулсе. Постоје три типа фоторецептора код кичмењака: штапићасте ћелије („штапићи”), купасте ћелије (раније називане „чепићи”) и фотосензитивне ганглијске ћелије. Штапићасте ћелије омогућавају периферни и ноћни вид али не реагују на боје (неке врсте сисара имају само тај тип фоторецептора). Купасте ћелије омогућавају разликовање боја и централни оштар вид. Код људи штапићасте ћелије су гушће распоређене на периферији, а купасте у средишњем делу мрежњаче.
Литература
- Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 1064—1067. ISBN 0-8053-6624-5.
- Freeman, Scott (2002). Biological Science (2nd Edition). Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. стр. 835—837. ISBN 0-13-140941-7.