Битка код Левунија — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
1090/1091. године Цариград се нашао под [[Опсада Цариграда (1090—1091)|опсадом]] [[Печенези|Печенега]], полуномадског народа из [[Централна Азија|Централне Азије]], и са копна и са мора. У нужди, цар [[Алексије Комнин]] се обратио за помоћ номадском племену Кумана. Кумани су се у јужноруску низију доселили после Печенега, а по свом језику припадали су [[Турци]]ма. Цар Алексије је судбину Византије положио у руке поглавици овога племена. |
1090/1091. године Цариград се нашао под [[Опсада Цариграда (1090—1091)|опсадом]] [[Печенези|Печенега]], полуномадског народа из [[Централна Азија|Централне Азије]], и са копна и са мора. У нужди, цар [[Алексије Комнин]] се обратио за помоћ номадском племену Кумана. Кумани су се у јужноруску низију доселили после Печенега, а по свом језику припадали су [[Турци]]ма. Цар Алексије је судбину Византије положио у руке поглавици овога племена. |
||
Војске Кумана и Византинаца сукобиле су се са војском Печенега у подножју планине Левунион 29. априла 1091. године. Борба је била неочекивано крвава. Бројчано надмоћни Печенези нису очекивали отпор Византинаца па је њихову војску пратило мноштво жена и деце. Алексије је и њих нападао без милости. Печенези су доживели велики пораз. [[Ана Комнин]] нам преноси дојам који је битка оставила на савременике "читав народ од безброј људи сатрт је у једном једином |
Војске Кумана и Византинаца сукобиле су се са војском Печенега у подножју планине Левунион 29. априла 1091. године. Борба је била неочекивано крвава. Бројчано надмоћни Печенези нису очекивали отпор Византинаца па је њихову војску пратило мноштво жена и деце. Алексије је и њих нападао без милости. Печенези су доживели велики пораз. [[Ана Комнин]] нам преноси дојам који је битка оставила на савременике "читав народ од безброј људи сатрт је у једном једином дану“. Прстен који је био стегнут око Цариграда је пробијен. Планови емира Чахе су пропали, а Алексије га је касније матирао још једним сјајним дипломатским потезом. Алексије против њега окреће његовог зета, емира [[Никеја|Никеје]] [[Абул Касим|Абула Касима]]. |
||
Битка код Левунија представља важан догађај у византијској историји. Каснији историчари означавају ову битку као почетак поновног освајања територија познату под називом "[[Комнинска рестаурација]]". |
Битка код Левунија представља важан догађај у византијској историји. Каснији историчари означавају ову битку као почетак поновног освајања територија познату под називом "[[Комнинска рестаурација]]". |
Верзија на датум 1. јануар 2014. у 09:30
Битка код Левунија (Битка код Левуниона) одиграла се 29. априла 1091. године у подножју планине Левунион између Византинаца и Кумана са једне стране и Печенега (подржаваних од емира Смирне Чахе) са друге стране. Победу су однели Византинци.
Опис
1090/1091. године Цариград се нашао под опсадом Печенега, полуномадског народа из Централне Азије, и са копна и са мора. У нужди, цар Алексије Комнин се обратио за помоћ номадском племену Кумана. Кумани су се у јужноруску низију доселили после Печенега, а по свом језику припадали су Турцима. Цар Алексије је судбину Византије положио у руке поглавици овога племена.
Војске Кумана и Византинаца сукобиле су се са војском Печенега у подножју планине Левунион 29. априла 1091. године. Борба је била неочекивано крвава. Бројчано надмоћни Печенези нису очекивали отпор Византинаца па је њихову војску пратило мноштво жена и деце. Алексије је и њих нападао без милости. Печенези су доживели велики пораз. Ана Комнин нам преноси дојам који је битка оставила на савременике "читав народ од безброј људи сатрт је у једном једином дану“. Прстен који је био стегнут око Цариграда је пробијен. Планови емира Чахе су пропали, а Алексије га је касније матирао још једним сјајним дипломатским потезом. Алексије против њега окреће његовог зета, емира Никеје Абула Касима.
Битка код Левунија представља важан догађај у византијској историји. Каснији историчари означавају ову битку као почетак поновног освајања територија познату под називом "Комнинска рестаурација".
Види још
Извори
- Историја Византије - Георгије Острогорски (132)