Разговор с корисником:Joksimovicsana

Добро дошли	Добродошлица
Помоћ	Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту. Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није. Дугме за аутоматско потписивање На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање. Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак!-- Dcirovic (разговор) 18:49, 9. јун 2012. (CEST)

Navođenje izvora

Zdravo. Vidim da navodiš izvore prema kojima pišeš tekstove, ali moram da primetim da ne radiš dobro. Pogledaj ovde ima detaljno uputstvo kako se to radi.--Јагода испеци па реци 10:37, 27. јун 2012. (CEST)

Баклава за тебе!

Баклава за предах... ;) Занимљив чланак о микроскопу. Потребне, додуше ситне корекције, али за почетника сасвим солидан... Кип ап д гуд ворк! Милан.ј (разговор) 22:08, 1. август 2012. (CEST)

navođenje izvora

... kada navodiš izvor, navede se naslov Literatura a zatim se stavi zvezdica, pa ome o prezime autora, naziv dela, mesto izdanja knjige i godina izdanja a ako ima više izvora nova zvezdica itd...--Vcesnak (разговор) 21:51, 2. август 2012. (CEST)

O vikipediji

... neznam zašto si stekao utisak da si sve dobro uradio i da ti ne treba pomoć. U principu članak koji se ne prilagodi ostalim člancima u vikipediji u roku od 7 dana bude obrisan i ako želiš da učestvuješ u ovom projektu moraš da naučiš to što zoveš formom u vikipediji. Niko za tobom neće ići da ispravlja tvoje članke kao što sam je to učinio ovaj put i svoje članke moraš sam da prilagodiš vikipediji. Pored toga moraš da naučiš kako se navodi literatura, da znaš barem jedan jezik da bi ispravno stavio međuviki veze jer si i u tome pogrešio. Ja se ne razumem u oružije i ne mogu suditi o tome šta si dobro uradio i ispravio i ja sam ti uglavnom ispravljao formu. Ja pišem o umetnosti jer se u to razumem i vrlo rado primam pomoć od iskusnijih i smatram da je to ispravno jer u ovom projektu se radi u grupama. Ako želiš da učestvuješ na vikipediji navikni se da uvažavaš i tuđa mišljenja i da stekneš dozu samostalnosti u radu. U svakom slučaju želim ti svako dobro i pozdravljam te...--Vcesnak (разговор) 01:56, 3. август 2012. (CEST)

Неспоразуми праве ратове. Човјек сам који мисли да када сам по свима урадио нешто добро, да то још увијек није добро. Сумњам ја и у сумњу. Наравно да је викиформа у википедији битна и да је треба знати, јер како говорити и разумијети један језик ако га не знаш. Хвала и на Вашем труду што ову форму поправљате у мојим чланцима. Ја сам једноставн човјек коме је суштина толико битнија од форме да је често, неосновано и запоставим. То јесте недостатак. Ја се и не бих почео бавити овим писањем да у суштинском смислу нисам примјетио толико недопустивих грешака као што су, парафразирам: Микроскоп је оптичка справа, Оружје је направа у којој се користи притисак гасова произведен експлозијом барута, Пушка је ватрено оружје, Ријека Сана припада Савском сливу, Фата моргана је оптичка варка гдје уморни посматрачи виде виртуелне слике... Ја сам тада пожелио да се мало укључим у исправљање ових нетачности- несувислости. Сваку помоћ безсујетно и безрезервно прихватам. Коначно, да би се до краја разумијели, ја бих се увијек радије повукао и на штету истине, него улазио у тешке полемике. Зато, још једанпута хвала што ми помажете у савладавању викиформе.

--Joksimovicsana (разговор) 07:48, 3. август 2012. (CEST)

Телескоп и оптички телескоп

Не смеш да правиш 2 чланка који имају исте интервики везе (везе ка другим језицима). Чланак Оптички телескоп који си направио (и то само копирањем материјала из постојећег чланка) треба да води на en:Optical telescope. --В. Бургић (реци...) 15:19, 3. август 2012. (CEST)

Првотни чланак Телескоп каже да су телескопи оптичке справе што није тачно. Они су и оптичке справе. Ја сам под насовом Телескоп направио припадајући чланак који обухвата, како наслов и каже, све телескопе. У чланку сам само спецификовао све могуће телескопе и оставио могућност да их у посебним чланцима викија нађемо, па тако и чланак Оптички телескоп. --Joksimovicsana (разговор) 15:33, 3. август 2012. (CEST)

Причам ти о интевики везама. Сад оба чланка упућују на en:Telescope што не сме. --В. Бургић (реци...) 15:36, 3. август 2012. (CEST)

Треба овако. --В. Бургић (реци...) 15:38, 3. август 2012. (CEST)

Помозите да Вашим вики знањима учинимо ова два чланка елегантнијим и смисленијим. --Joksimovicsana (разговор) 16:14, 3. август 2012. (CEST)

Ћирилица, латиница, неециклопедијски тон и референце

Видим да си писао/ла ћирилицом у латиничком чланку (Воденица), што је противно правилима. Чланци се уређују на истом писму на ком су започети. Молио бих те да припазиш у будућности око овога. Такође, уклањао сам неке неенциклопедијске реченице из твојих измена (нпр. у чланку Црква брвнара), јер нису примерени за један чланак (поетски стил се дефинитивно не уклапа у енциклопедијски функционални стил). И још нешто: било би заиста добро када би своје измене поткрепљивао/ла одговарајућим изворима (референцама). Ако ти је потребна нека помоћ, слободно питај. Поздрав --Ф± 22:15, 9. август 2012. (CEST) Вјероватно сам направио грешку и писао текст латиницом. Знам да је то грешка википравила, али сам сигуран да је то логичка омашка и ја је у правилу избјегавам. Када покушавам да поправим неки текст писан екавицом ја остајем у екавици! Значи логика мојих ставова је недвосмислена. Моја викизнања савладавам и биће то уреду. Примјећујем у смислу презентованих чланака, у њиховој разложности, досљедности, значи, невезано за Википравила, много несмисла. Ево одмах и у средину ствари текст у поменутом чланку "Цркве брвнаре":

"Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана, а овакве цркве постоје свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на пример у Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије".

Ова изјава је тачна. Али, по мени, старија и општија, отуда тачнија је: "Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана. Овакве цркве постоје тамо где је дрвета било у изобињу и где је оно било доступно и јефтино. - Разумијете, ово је више енциклопедијска изјава.

"На Балкану, цркве брвнаре су најчешће у шумовитим динарским крајевима и Шумадији, у којој су почеле да се граде у доба Другог српског устанка или мало раније. Ове цркве углавном нису велике, штавише, врло су скромне. По предању, Турци су дозвољавали да се црква сагради у селу, ако се може саградити за једну ноћ. Ни једну од ових цркава није могуће саградити толико брзо, али то доста говори о условима у којима су настајале и брзини којом су грађене".

Зар у контексту енциклопедијског текста, који увијек има амбицију егзактности, може да опстане ријеч "скромне", јер у овом случају има и пежуративан смисао, пошто су ове цркве и више него једноставне. Ја бих овдје, ипак, писао: мале.

Надаље у овом тексту се говорило само о Србији. Не разумијем, како и зашто. Да би се онда поменула Норвешка или Америка. Није моје питање из локалне или неке ружније предрасуде, већ просто из потребе за логиком. Ако нешто има претензије да буде општи, енциклопедијски став о неком предмету или појму, онда оно мора да објасни максимум са најмање ријечи и да обухвати прво најближу референтну средину па онда тек оне удаљеније. Мислим да смо ту сагласни. Текстови на википедији су углавном врло неконсеквентни и не разложни.

"Код брвнара у Србији звоник је по правилу одвојен од цркве," ово пише а ја додајем: "док их у Републици Српској има и у саставу тела цркве".

Хоћу да кажем да некакве поетске ноте у викитексту и нису толико катастрофалне колико рецимо чињеница да сам једва установио редосљед логичног хијерархијског поступка у чланку Микроскоп. Он, је по мени био непримјерен, али у најважнијем смислу, у суштинском смислу. Тврди се да је МИКРОСКОП оптичка справа и то децидно. Молим Вас, није Микроскоп само оптички инструмент, и то није одавно. У времену до 20 вијека, тачно је, био је искључиво оптички инструмент. Данашња дефиниција овог појма мора бити олпштија. Тако сам својом исправком инсистирао да се крене од појма Микроскоп тако што би се рекло само најовновније о његовој улози. "Он увећава оно што голим оком тешко или никако не видимо". и то је за ударни моменат текста довољно. То је смисао основног чланка о Микроскопу. У њему сам онда навео врсте микроскопа и учинио их појединачно доступним:(свјетлосни, електорнски, протонски...) Ето видите поштовани колега/колегице, ово су много значјаније и грешке и проблеми са којима се морамо бавити. Ово исто сам урадио са темом ОРУЖЈЕ, ТЕЛЕСКОП и у још неким чланцима. Наравно да знам за моје поетске заврзламе, али оне најчешће су провоциране несувуслим и недидактичким чланцима. Рецимо у чланку о црквама или брвнарама уопште, несјећам се тачно, викиаутор пише да су Брвнаре те и те, очуване у Норвешкој од времена Викинга. Молим Вас, то је толико далека тврдња за догађаје који су много ближи,да постаје бесмислена, па ја у првотној исправци, кажем - парафразирам: Лако је Норвежанима, они нису имали ни својих ни туђих Турака. Посљије то ипак и обришем. Значи, врло сам свјестан Ваше примједбе која је у цијелости на мјесту, и такве текстове ћу избјегавати. Ви, помозите да логику текстова, која је, као и свака суштина, важнија од сваке форме, и спроведемо, и наравно мени, у савладавању википравила! На томе Вам захваљујем!

Ево одмах послије горе изговорених ријечи читам чланак Клековача планина: "Клековача је кречњачка планина (у ствари, шумовита висораван) у западном дијелу Босне са највишим врхом Велика Клековача (1962 m). Клековача је највиша планина овог дијела БиХ. Окружују је Срнетица (1375 m), Грмеч (1604 m), Осјеченица (1791 m), Луњевача (1706 m) и Црна Гора (1650 m)." Молим Вас, узмите било коју паметну књигу, рецимо Малу просветину енциклопедију, или Цвијићево Балканско полуострво. Клековача је ПЛАНИНСКИ ВИЈЕНАЦ ДИНАРСКОГ СИСТЕМА. Она не само да није висораван, она није ни планина, већ планинчина. Па само то да има рунолис говори о њеном алпском афинитету. Разумијете. То је глупост. (Наравно да сам суров, али је чињеница да има и убистава из љубави. Знам да људи воле свој крај, али то не може бити једини услов да им уважимо сваки љихов став). Значи, Клековача је врло озбиљна планинчина. У њој дувају орканске буре и мећаве. Под њом је једна од три европске прашуме, која се зове ЛОМ. Није ни поменута! Знате да размишљам, пошто је посао у који се умећем много захтјеван, одговоран и обиман, да од свега и одустанем. Макако вики била и забавног карактера, то нас неослобађа озбиљности. (Режирати комедију и њоме насмијати масу значи бити изузетно озбиљан!) Мислим да смо у томе сагласни. Значи мислим да се једнако, или и више, треба посветити смислу писања, него википравилима, без које, знам, нема википедије!? Срећно!

И ево још једног мог јављања по сличним темама а врло симптоматичн.Чланак "НАУКА", па између осталог пише аутор децидно као ПОСЕБАН, па ваљда и важан, ПОДНАСЛОВ: "ШТА НАУКА НЕ ПРОУЧАВА И ШТА НЕ МОЖЕ ДА РЕШИ". Па своју мисао расчлањује: етику, морал и више се не сјећам да ли је било још шта, а и довољно је!? Огроман, суштински дио филозофског мишљења јест размишљање о етици и моралу. То раде и Сократ, и Платон... Кант... Молим Вас, то је органска глупост. Застрашујуће је и то да пристрасност аутора иде дотле да као циљ Религије јесте "утврђивање етике и морала". Оно прво сам избрисао. Једноставно је недопустива та немисао да наука не обрађује морал и етику. Религија само прокламује, али ајде да утврђује ставове о моралу и етици. Религија као догма, а и то сам додао, и нема смисао сумње и провјере. Она не објашњава, она проглашава за вјечним и непромјенљивим своје каноне. Јесте да и религија постаје еласгичнија, читај мудрија, а то је већ не допустиво са њеним прокламованим правилима, па оне истине због којих је правила инквизиционе погроме у прошлости, подводи под словом светих књига, налазећи наводна валидна тумачења истих!? Зато, јадан, додајем непотребно:

»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања,испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« ( Мала просветина енциклопедија, стр. 138 II књига, 1959.)

--Joksimovicsana (разговор) 14:20, 10. август 2012. (CEST)

Проблем са статусом ауторских права за датотеку Mehmedova crkva 1.jpg

Могуће кршење АП

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Mehmedova crkva 1.jpg. Међутим, утврђено је да се иста датотека налази на једној или више Интернет адреса, па је споран њен статус ауторских права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Уколико ти ниси њен аутор, потребно је носиоцу ауторских права послати захтев за коришћење материјала на Википедији под условима лиценце CC BY-SA 3.0. Након добијања дозволе, на страницу са описом датотеке треба ставити одговарајућу лиценцу: {{cc-by-sa-3.0}} и линк ка дозволи на OTRS систему: {{OTRS|ID тикета}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке са спорним статусом могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 23:13, 14. август 2012. (CEST)

Пристрасан тон

Поздрав, реченице које имају пристрасан тон нису погодне за енциклопедију, погледати Википедија:Неутрална тачка гледишта. Конкретно, на пример, „Усвојена и врло занимљива квалификација јесте и да су вируси значајна прелазна форма из неживе у живу природу“ не може да се прихвати. Исто тако сваку тврдњу треба поткрепити поузданом референцом.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 19:29, 20. август 2012. (CEST)

Збиља нисам разумио, али то не занчи да јесам у праву, шта у наведеном говори о мом пристрасном тону. Ипак, исправих предочено. И даље тврдим да је моја првотна формулација апсолутно могла да стоји, стим да је нова елегантнија. Суштина су им исте. По званичној позитивној науци (погледајте И Ениклопедију британику), беспрекорно тачна. Вируси, а то је можда у еволутивном смислу и круцијално, су прелазна форма из неживе и живу материју. Зато сам одушевљено рекао да је то занимљиво!!! Приватно и врло лично додајем и РЕВОЛУЦИОНАРНО У ЕВОЛУТИВНОМ СМИСЛУ! Разумијете? Ипак хвала лилјепа на Вашој позорности и агилности. Чувајте Вики, има МНОГО ГОРИХ ОД МОЈЕ МАЛЕНКОСТИ... --Joksimovicsana (разговор) 20:17, 20. август 2012. (CEST)

Ne brinite nije bila neka katastrofalna greška, ja sam već bila malo ispravila, izbacila sam samo ono „vrlo zanimljiva“ inače ostatak je bio sasvim uredu da ne bude zabune. Samo nastavite sa vašim doprinosima nisu to neke ogromne greške ali ih ipak treba malo doraditi. Ali nemojte se obeshrabriti, svi smo mi u početku pravili raznorazne greške pa smo se vremenom učili i poboljšavali. Ukoliko vam bude trebala neka pomoć slobodno me kontaktirajte.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 20:28, 20. август 2012. (CEST)

Делови телескопа

Кад си већ направио посебну страну за оптички телескоп, зашто на општој страни телескоп пишеш да су му основни делови окулар или тражилац, кад радио-телескоп (нпр.) нема ни једно ни друго. Дакле, ово

Основни делови сваког телескопа су објектив, окулар, тражилац (усмеривач), статив, механизам за покретање телескопа.

Хабл нема статив, да не набрајам даље. --В. Бургић (реци...) 21:36, 28. август 2012. (CEST)

Примједба на мјесту! Бургић је буднић! Хвала! --milica 14:08, 29. август 2012. (CEST)

Такође, нема сваки телескоп део усмерен ка небеском објекту, нити статив, нити је сваки телескоп покретан, нити има монтажу... Ако су чланци већ раздвојени, општи чланак у ком треба побројати све особине сваке врсте телескопа нема много смисла. Никола (разговор) 22:01, 30. август 2012. (CEST)

Брзо брисање

Обавештавам Вас да је на чланку који сте написали - Невен (српске дечје новине), налепљен шаблон брзо брисање. Сматрам да је проблем у неенциклопедијском стилу, између осталог („будним Чика Јовиним оком“, превелики цитати, мешање екевице и ијекавице и да не дужим више). --Lakisan97 (разговор) 13:03, 3. септембар 2012. (CEST)

Slika sa spornim statusom

Ovo izgleda kao skenirana stranica iz knjige ili nekog drugog štampanog materijala. Da li sam u pravu? micki 16:10, 9. септембар 2012. (CEST)

Претпреглед и „тз.“

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје странице. Хвала још једном.

Осим тога, у српском језику не постоји скраћеница „тз.“ „Такозвани“ се скраћује као „тзв.“ --В. Бургић (реци...) 09:31, 13. септембар 2012. (CEST)

Оптички телескоп

Веома лепо пишеш о телескопима. Међутим примјетио сам да податке референцираш енглеском википедијом. Ми многи узимамо податке са енглеске википедије, али нажалост она се, као и српска википедија не може сматрати поузданим независним извором. Због тога референцирање података другом википедијом није нешто што треба да се ради. --Miut (разговор) 11:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Проблем са ауторским правима за датотеку Petar.jpg

Недостаје лиценца

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Petar.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 21:21, 12. новембар 2012. (CET)

ПД Клековача

Поздрав и хвала што си урадио чланак за планинарско друштво. Ја сам га мало дорађивао, тренутно скупљам материјал и информације од старијих чланова друштва, па ћу дорадити још неке ситнице. Интересантан је стил којим си писао, као да си слушао причу неког од старијих планинара, па ме интересује ако, желиш да кажеш, гдје си дошао до свих информација везаних за друштво? Поздрав --Бановић (разговор) 14:54, 15. новембар 2012. (CET)

Ваша предпоставка извучена из мога стила писања је фасцинантна. Лијепа Вам је логика. Занемарили сте, можда, могућност да причу прича сам стари причалац, а можда је Ваша предпоставка у цијелости и тачна. Не знам. Значи, љубав према граду Приједору, Сани, а посебно Козари, дала ми је чудну моћ да сам фотографски памтио све што јесте и што није за памћење. Ја нисам хроничар Козаре, ја сам Козара. Рођен сам, тачније рађан сам са свима мојима, на готово истој паралели око 45-тог степена сјеверне географске ширине којих тристотињак километара источно од мјеста Паланчишта у коме су рађани сви крајшки Бановићи. Али, како је рекао неки Шваба Рилке, ваљда пјесник, родно мјесто је оно у коме си почео да мислиш, па зато једино и признајем Приједор- Козара- Горњи Јеловац- засеок Бокани- Мљечаница. Макако енциклопедијски размишљао, и макако ме гонили чувари Википедје као да нисам у забрани, признајем без кајања, што ми и није олакшавајућа околност, да када је у питању Козара, постајем опасно субјективан! Неупотребљиво субјективан. И зато се чувајте мојих нетачности. О Планинарском друштву Клековача сам ипак, због мојих Крајшника, који ни у мраку корака некрате, а пушку не стишћу више него цикламу с Великог Бука на Мљечаници, а она им поваздан убојита и никада им из руку не испада, у цијелости остао коректно објективан. Све што сам о планинарском друштву рекао могао бих и да одбраним. И молим Вас вјерујте ми безмјерно. Увијек ћу у википедију, како ми се год замјерило, и по цијену да ме прогласе оном непожељном персоном, или нечим ружнијим, уносити и "оно мало душе" ако знаднем. Нека то буде наш, односно нашки допринос. Видим да сте мислећи и прије свега учтив и добронамјеран млад човјек. Срећно нам са Козаром. --milica 18:49, 15. новембар 2012. (CET)

Јесте, у праву сте, потпуно сам занемарио могућност да сте ви тај стари причалац. Захваљујем Вам се на одговору, и ако ми нисте одговорили конкретно на питање у вези друштва, али и нисте морали јер сам оставио произвољну могућност. Циљ ми је да прикупим што више информација. Наиме, мој разлог јављања је управо тај што сам имао намјеру да напишем чланак о друштву, и када сам угледао да већ постоји, пријатно сам се изненадио. Међутим, по читању, одмах ми је запао за око тај ваш стил "старог причаоца", који можда баш и није својствен енциклопедијском стилу који промовише википедија.

Сви смо ми, мање више субјективни када је Козара у питању, и вјероватно имамо своје разлоге за ту субјективност, али сумњам да ће википедија толерисати ишта од тога. Њена правила су јасна, могу се прочитати у одјељцима "Шта википедија јесте/није".

Међутим, да се вратимо чланку о друштву, што је овдје главна тема. Ја сам изричит у томе да текст чланка буде потпуно енциклопедијски, што је правило овдје. Врло је важно да се сваки навод може доказати и да нема поетског стила у описивању, осим уколико се не цитира нечије казивање, јер текстови писани поетским стилом ће кад тад доћи под зуб правила википедије. Не мора то бити данас, или сутра... али погледајте ваше доприносе након пет година, видјећете да су они подлегли енциклопедијским правилима. Ја то зовем, википедијино временско полирање.

Ако баш желите написати чланак, који како ви кажете, има душу, радо бих вам понудио могућност да ми овдје прослиједите потписан текст, који би ми објавили на веб страници друштва, уколико скупштина друштва, која се одржава сад у децембру, одобри. А ако се већини свиди, можемо текст објавити и у публикацији поводом прославе 70. година друштва која се одржава идуће године.

Углавном, везано за чланак, вратићу у почетни опис информације о урдужењу грађана из 1953. године, и о данашњим активностима друштва, што је веома битно за нас. Остатак текста уклопићемо у подиоку о историји друштва. У циљу прикупљања још неких информација планирао сам скоро посјету и Владимиру Грубљешићу кога наводите као једног од оснивача друштва, а тренутно важи и за најстаријег АКТИВНОГ планинара у БиХ, а са Јунузом Караџићем сам се сусрео прошле године у Словенији, а вјероватно ће бити још прилика за разговор са њим, прије објављивања те наше публикације поводом 70-огодишњице.

А моје идуће питање Вама би било, како бих могао на увид добити податке које сте навели у референцама чланка. Дијелове из архиве музеја и Козарског вјесника?--Бановић (разговор) 20:04, 20. новембар 2012. (CET)

Поштовани господине Бановићу, Ваше право да мислите другачије бранићу до сопствене смрти . Значи и захтјевам да урадите по сопственој савјести. О 1920. години у којој је Милетић основао планинарско друштво за почетак прочитајте публикацију о приједорском тенису, у којој аутор, Ненад Марјановић, врло исцрпно и коректно говори и о приједорском планинарењу. (Ненад Марјановић, Тенис у Приједору, страна 9). Наравно ово се може пронаћи и у једном од бројева Козарског вјесника. Молим Ва, једино се немојте оглушити о години. 1920. година је година оснивања Планинарског друштва Клековача и није свеједно славимоли 92 рођендан. Мој задатак је био да се моме граду и моме планинарском друштву, на овај насјскромнији начин одужим, иницирајући чланак о њему. Ово друштво је стекло услов да се нађе у енциклопедији. Моја субјективност је минорна у односу на суштину о којој Вам говорим. Срдачно Вас поздрављам. --milica 21:19, 20. новембар 2012. (CET) __________________

Неспоразуми праве и ратове. Ваља поправљати што се поправити може. Све наведено у чланку о планинарском друштву је тачно. Све вријеме у контакту са Вама сам се, можда, претјерано само шалио. И молим Вас да ме оправдате. Не само да нисам шарлатан, већ и врло строг критичар. У википедију сам се и укључио, када сам схватио да је у њој толико глупости речено, да бих и сам могао понешто да поправим. То је био почетни и једини разлог мог бављења википедијом. Искрено речено у њу не вјерујем, јер у најмању руку, већ њена демократичност је и њена мањкавост. Демократичност и у најбизарнијим стварима је деструктивна. Чак и само, најпрецизније цитирање,и најтачније навођење извора, ни аутору чланка ни википедији, још увјек, не гарантују погодак. Глобализам, чија је Вики законита ћерка,својим, више него епохалним унивезралним замахом, истовремено угрожава и елементарне потребе појединачног. Зфар Вам већ инсистирање на демократичности не личи на подвалу. Већ то што је аутору остављено на вољу да цитира, једнако му омогућује, на општу штету, да издвајањем из, рецимо контекста, промјени значење цијелине, и тако даље... Вики има недостатке у својој суштинској појмовној хијерархијској логици. Није она до краја или схваћена, или примјењена. (Примјер: Култура, умјетност, сликарство, експресионизам, Емил Нолде , Едвард Мунк...). Овакав слиијед мора постојати, у сваком тренутку и сваким редосљедом бити доступан. Једва сам успио да уредим: Инструмент, микроскоп: оптички микроскоп, електронски, протонски, неутронски... Јер прву вики глупост коју сам прочитао била је да је Микроскоп оптички инструмент, а он то није већ од 1934. године, када је неки паметан човјек конструисао електронски микроскоп. Ето, толико у прилог тврдњи да сам субјективан и непоуздан. Значи, млолим Вас да испитате моју преузету тврдњу да је наше планинарско друштво основано 1920. године. Мислим да је то у материјалном смислу значајно. Мој стил у енциклопедијском чланку, наравно, ампутирајте. Ја Вас и овога пута срдачно поздрављам. --milica 09:06, 21. новембар 2012. (CET)

Господине Бановићу, Молим Вас да уколико имате воље, могућности и времена, допуните чланак о Приједорској гимназији са актуелностима. (Период посље 1981. године: нови директори,нови радници у гимназији, нови виђени постгимназијалци, нови таленти...) Лијеп поздрав, --milica 09:06, 21. новембар 2012. (CET)

Чланак микроскоп,

је општи осврт на појам микроскопа. Он је такав јединствен у википедији. Код свих осталих је општа прича о микроскопу одмах и само. Овдје је речено о појму микроскоп најопштије, о његовом историјату такође, да би била остављена могућност да се о свакој врсти микроскопа,отварањем нових елемената из садржаја, потребно пронађе. Мислим да у стилу може бити замјерки, али у замисли и логици приче, никако. --milica 14:13, 2. децембар 2012. (CET)

Чланак микроскоп,

даје најпрецизнију и најтачнију дефиницију микроскопа у цјелокупној свјетској википедији. Погледајте руску, америчку, њемачку! Код нас пише:

Микроскоп је инструмент који увећава простом оку невидљиве или слабо видљиве објекте и раздваја блиске тачке на њима користећи електромагнетна таласна зрачења различитих таласних дужина.

Само је ова дефиниција једнако важећа и за оптички, и за електронски, и за протонски, и за ... микроскоп. Ова дефиниција је толико општа да општија не може бити. Зато је најпрецизнија. Једино она у себи обухвата све различите микроскопе. У њој нема ни вишка нити мањка ријечи. Она је тачна, свеважећа и свевремена. Рецимо док није урађена интервенција на овом чланку, писала је ортодоксна глупост: "Микроскоп је оптичка справа". Микроскоп није само оптичка справа још од 1934. године када је начињен електронски микроскоп. И слично.

Интересантно да се ћути о још већим глупостима. Рецимо остављен је чланак Крст (латиница и ћирилица). У њему стоји:

Krst ili križ je geometrijska figura koju sačinjavaju dve linije koje se seku pod pravim uglom, najčešće su orijentisane horizontalno odnosno vertikalno. На овако малом простору је сконцентрисано толико бесмисла (хајде да останем учтив).

Крст или криж није геометријска фигура!!!

Права не може бити оријентисана,јер онда више није права, а поготово не може бити хоризонтално, односно вертикално оријентисана!!

Крст или криж не подразумјева обавезно прави угао!

Макако крст или криж конотирали на хришћанско обиљежје, они су много ширег и много старијег поријекла.

И још нешто на крају није добро копирати друге по оној да је жаба видјела да се коњ поткива. То зато што се, тако, лако препишу и грешке!

Зашто се овај чланак не обрише?

--milica 16:03, 2. децембар 2012. (CET)

Извори

Када у истом чланку понављаш више пута исти извор, згодније је да користиш именоване <ref> ознаке. То се добија тако што уместо обичног <ref>, први пут када ставиш извор напишеш <ref name="neko ime">tekst izvora</ref> а сваки следећи пут ставиш само <ref name="neko ime" />. Ево примера како то онда изгледа. --В. Бургић (реци...) 09:38, 12. децембар 2012. (CET)

Извори

Г. Бургићу, Најљепша хвала на прецизним и примјером датим инструкцијама! --milica 16:16, 12. децембар 2012. (CET)

Википедија као извор

Немој, молим те, да наводиш Википедију као извор за друге чланке на Википедији. Ово не ваља. --В. Бургић (реци...) 15:41, 20. децембар 2012. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Mehmedova crkva 3.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Mehmedova crkva 3.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала.  Bojan  Razgovor  19:58, 22. децембар 2012. (CET)

Скенирање слике те не чини њеним аутором. -- Bojan  Razgovor  20:16, 22. децембар 2012. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Sadžak.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Sadžak.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. В. Бургић (реци...) 12:16, 11. јануар 2013. (CET)

Без наслова

Здраво. Да ли ти написа чланак Петар Б. Костић? Уколико јеси, на њему можеш видети зашто се неки чланци које ти пишеш не сврставају у формално твоје. У историји измена може се видети да је чланак започет без претходног пријављивања. Сада је тај чланак приписан ИП адреси, а не теби. За крај, како то јесте твоје право, молио бих те овом приликом разјасниш како желиш да те други називају. Сана? Петар? Милица? Напиши овде да би(смо) сви знали. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 11. јануар 2013. (CET)

Браво! Видиш како је могуће написати веома енциклопедијски чланак. Мислим на гимназију. Остаје да кажеш како желиш да ти се сви обраћају. Ево, ја сам Лазар, а ти? --Lakisan97 (разговор) 18:42, 11. јануар 2013. (CET)

Лазаре, хвала Вам. Молим Вас да ми се обраћате са Милица. --milica 19:25, 11. јануар 2013. (CET)

Нема на чему, Милице. Драго ми је што смо се упознали. --Lakisan97 (разговор) 19:47, 11. јануар 2013. (CET)

Руско царство

Ако може да постоји наслов САД (СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ), што је сасвим легитимно, макако је службени назив ове земље " United States of America", није јасно зашто неко упорно преправља наслов "Руско царство" у "Руска империја" Никад ни један Србин, а богами и несрпбин, није рекао Руска империја, већ Руско царство?! На крају, ријеч империја је "туђинскије" него ријеч царство! Моли вас!

--milica 21:08, 16. фебруар 2013. (CET)

Поздрав. Руска царска историја разликује два периода, преломни владар је био цар Петар Велики. Он узима умјесто титуле цара титулу императора, као главну, а цар се од тада јавља само као додатна титула, више регионалног карактера. Од тада држава није више царство, но империја. И по титули владара и по службеним документима. Називати и Ивана Грозног и Александра Трећег титулом цара је колоквијално, али нетачно. И руски и српски су словенски језици, ако је словенска држава Русија себе назвала империјом (а раније се звала царство), довољно смо језички научени да и ми разликујемо. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 16. фебруар 2013. (CET) с. р.

Руско царство

Један уман и несрећан тип, О.В. каже отприлике : Интелектуалац може и зна свашта, сваку мађију (да је бијело црно, а опет да је црно бијело, да је земља плоча, али и да је округла) он једино не зна шта је то добро(морално). Вјероватно да би смо се ми, грађанине Тодоровић могли до и послије сопствених смрти прегањати. Наравно да ми то непада напамет. Ипак ово ћу рећи како бих покушала одбранити сопствену истину (Видите, признајем да постоји и Ваша).

Прво: кажете "Руска царска историја разликује два периода..." Ви потврђујете да су оба периода ипак ЦАРСКА .

Друго: википедијански: "Група аутора, Мала енциклопедија Просвета,Књига друга, стр. 462 - 484, Просвета, Београд 1959. " на неколико мјеста експлицитно наводи РУСКО ЦАРСТВО! Ево и један примјер из понуђеног извора на страни 474 при дну десног ступца: "... Отуда је она под притиском маса у првом реду морала да ликвидира монархију и да присили на абдикацију најпре цара Николаја II (владао 1894-1917) ". Значи, како је Ровински упрво савременик владавини Руског цара, најмање је грешка да је рођен у Царској Русији. (Немам ја ништа ни против империје). Убијеђујем Вас да у овим мојим ријечима нема ни сујете ни малициозности, и више се свакако на ову тему нећу јављати. Примјетила сам Вашу изузетну образованост. Импонује. Срдачан поздрав. --milica 00:22, 17. фебруар 2013. (CET)

Павле Ровински

Како у чланку "Pavle Rovinski" нема ни једна појединост која није обухваћена текстом "Павле Ровински", и како је оскудан - штуро написан, не треба вршити никакво спајање другопоменутог чланка са првим. Први чланак "Pavle Rovinski" треба брисати.

--milica 15:01, 17. фебруар 2013. (CET)

Ријеч у изумирању у српском језику!

Немој више ово да додајеш у чланке. Хвала на разумевању, поздрав! --Марко Раденковић (разговор) 22:11, 2. март 2013. (CET)

Ако се у овом императиву има шта разумијети ја и разумијем. Једино што недостаје знак узвика-ускличник на крају прве ренице. Молим Вас, шта грађанин Раденковић хоће да ме "замоли"?

--milica 01:37, 3. март 2013. (CET)

Бошњаци и Јужни Словени

Садржај чланака Бошњаци и Јужни Словени треба под хитно брисати! Зашто? Када се на викиенциклопедији пише да је миркоскоп оптички инструмент, то није толико алармантно, јер микроскоп и јесте и оптички инструмент. Када се пише да је рецимо, фатаморгана психичко стање, ни то није катастрофално, када за фатаморгану зна врло мали број људи, и када је доживјело још мање. Штета од оваквих незнања, сем за саму истину, је збиља занемарљива.

Тема Бошњак је нешто друго. Као и у природним наукама, не може се, а и бесмислено би било, акламацијом усвајати да ли постоји неки природни закон или не. Бошњак је питање друштвених наука , историје, социологије, лингвистике, анторопологије, етнологије... Не могу Броз, Ђинђић, Милошевић, Коштуница, Николић да признају или не признају постојање Бошњака. То није нити њихов капацитет, нити законско овалашћење. Једина истина јесте ријеч коју изговара највиша научна институција у једном народу а то је САНУ у нашем. Постојање Бошњака , бошњачког језика, јесте научно питање, а никако политичко - што јесте. Недопустиво је да било ко, а поготово неко са амбицијом да прави енциклопедију и да у њој пласира своју истину као општу. Једини капацитет који може да изговори истину јесте САНУ са својим историјским и језичким одјељењем. Ако је они нису изговорили, то иде на њихову душу, али ми смо у обавези, барем формално поштујући вики правила, да не измишљамо цитате, јер они онда нису цитати, и да такве непримјерене садржаје безкомпромисно одмах бришемо?!

Молим вас, не може се самопрогласити један језик, због нешто мало постотка туђица у њему, другим језиком. Њемци, Баварци и Саксонци, се језицима којима говоре готово неразумију, али говоре Њемачки- ни баварски, ни саксонски. Аустријанци и Њемци се језиком разликују прилично, али говоре Њемачки – не аустријски...

Опасно је јер су интернет и вики досада најајача планетарна моћ. У временима када је информација у односу на наше вријеме текла брзином пужа и била доступна само промилу тадашњих савременика, била је велика опасност да ће више пута поновљена лаж постати истина, замислимо колико је данашње вријеме погодно за лаж!

--milica 13:16, 6. март 2013. (CET)

Павле Ровински У чланку "Павле Ровински" упорно је брисан назив тадашње Русије па је умјесто написаног "Руско царство" писано "Руска империја". Питање јесте и мора бити принципијелно. Исправно је и једно и друго, али је ближе српском језику "Руско царство". Молим да грађанин који упорно врши овакве исправке врати ову квалификацију.

Зашто?

Постоји чланак: "Римско царство" "Римско царство (лат. Imperium Romanum) је уобичајени назив за римску државу..."

Мислим да је наслов сасвим примјерен и да не треба да стоји "Римска империја" макако је то најзваничнији назив те државе на готово изворном латинском језику. А када у случају Рима стоји синтагма царство, онда ништа примјереније не може бити него такође "Руско царство". Не заборавимо да је именица империја изворна Римској држави, па када није употребљена у српској синтагми Римска империја, онда је тек не примјерена у синтагми "Руска империја".

--milica 09:27, 11. март 2013. (CET)

Руско царство

По питању "Руска империја" или "Руско царство" консултован и професор Иван Клајн. Оба значења су легитимна и легална, али је "Руско царство" примјереније!!!

--milica 09:32, 11. март 2013. (CET)

Поздрав. Није исто поредити Римско царство/империју са Руским царством и Руском Империјом (иако је ова посљедња је л' Трећи Рим). Римско царство је назив за римску државу у периоду када је била под два система: принципат и доминат. То је историјски назив, римског цара никада није било у Риму. Били су принцепси са презименима император, цезар, август, а касније у доминату августи и цезари. Римска империја понекад се користи, али очито је да је Римско царство примарни облик кад год се негдје спомиње. С друге стране, Руско царство назив је за државу на чијем челу је био цар. Руска Империја (великим словима, не ради се чисто о историјском називу за један период државе, него правно кодификованом називу у њеним основним уставним документима) била је држава која је отпочела своје постојање од Петра Великог, на чијем челу се налазио император, која је напустила источњачке царске руске обичаје и постала западна царевина, држава са новом престоницом Сјеверном Венецијом. Дакле, једна потпуна преобразба државе, како на унутрашњем тако и на спољном плану. Ради се о двије државе, Руском царству (као историјском називу за један период) и Руској Империји (као правном називу једне државе). Ако Русија као словенска држава разликује ријечи царство и империја, богами разликујемо их и ми као и сви остали Словени. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 22. март 2013. (CET) с. р.

Молим Вас, прије свега ни ова моја ријеч нема ничег личног. Уважавам и поштујем Вашу образованост. И даље једино пјриниципијелна замјерка.

Прво: У највећој,најбољој и најобухватнијој енциклопедији на јужнословенском географском и језичком небу "Енциклопедија лексикографског завода" у издању Југословенског лексикографског завода из 1962. године, у књизи 6 (Perfekt-Sindhi) пише на страници 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

На Вики "стоји":

"Римско царство (лат. Imperium Romanum) је уобичајени назив за..."

За Вики је врховни и једино надлежан извор, никако сопствена креација, у чему ћемо се вјероватно Ви и ја морати сложити. У овом случају извор може бити поменута Енциклопедија лексикографског завода! Зар не? Како онда може мимо извора да стоји: "Римско царство"? На основу ког извора? Тај извор мора да постоји, а ако постоји мора бити "релевантнији" од наведеног.

Ја знам врло добро да је Руска Иперија званичан назив, али једнако легитиман јесте и Руско царство, у чему су сагласни српски лингвисти и без обзира колико је моћна Русија моћна да задржи у свом називу латинску мисао "империја". Мислим да није материјална грешка ако стоји и Римско царство и Римска империја, као и Руска империја и Руско царство! Такође мислим да се ова различкитост у мишљењу претвара у непотребно интелектуално "запрђивање" (како би поједноставили Херцеговци), а што сам сигурна да ни ви не одобравате.

Суд о овоме прпуштам времену и интелектуалном поштењу свих корисника, а ја се благовремено и добровољно повлачим из ове преписке искрено уважавајући Ваше знање и добронамјерност. Поздрав грађанине Тодоровићу! --milica 14:56, 24. март 2013. (CET)

Draga Milice, Ana ili ko ste već: Rimsko carstvo se ne može nazivati na srpskom imperijom, iz prostog razloga što termini car i imperator u Rimu nisu bili jedno te isto. Carstvo počinje s caerem Avgustom, a imperatori su postojali i u Republici. To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše. S druge strane, kao što je Željko lepo objasnio, Rusko carstvo i Ruska imperija nikako ne mogu biti isto: Rusko carstvo se počinje s Ivanom Groznim, a Ruska Imperija počinje s Petrom Velikim, koji je sam sebe proglasio za imperatora i odbacio titulu cara kao jednu od svojih mera evropeijizacije Rusije. Evo ovde imate članak o reči Imperator, gde su neke od tih nedoumica objašnjene. Sve najbolje.--Јагода испеци па реци 11:14, 28. март 2013. (CET)

Поштована грађанко Јагода, када ништа не бих знала, не бих смјела, нити могла да Вам повејрујем из простог разлога што у највећој,најбољој и најобухватнијој енциклопедији на јужнословенском географском и језичком небу "Енциклопедија лексикографског завода" у издању Југословенског лексикографског завода из 1962. године, у књизи 6 (Perfekt-Sindhi) пише на страници 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

Немојте замјерити али конкуренција Вам је значајна.

Милан Вујаклија каже:

"империја (l. imperium) , царевина,држава ( напр. Римска Империја, Британска Империја)" или

"император (l. imperator) заповедник; владар, цар"

У Латинско хрватскосрпском ријечнику Милана Жепића су преводи значења око ријечи империја, император и сл. увијек и искључиво везани и за ријеч царсто, цар и сл.

Хоћу да вјерујем да се опаска "To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u(вјероватно је "u" уљез) Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše." односи само на мене а не и на наведене енциклопедије, Милана Вујаклију, Милана Жепића...

Макако они који пишу енциклопедије морали бити стручни и прецизни, пишу за оне који то нису. У томе је сва мудрост. То је вјерујем неспорно. Врло је битно поштовати дух српског језика. У духу нашег језика су империја и царство еквиваленти. Ја не морам да уважим сопствено мишљење, али морам наведена! Како то да она и Вас не обавезују?

Грађанко Јагода , без обзира колико изгледале непомирљиве, срдачно Вас поздраваљам.

--milica 14:27, 28. март 2013. (CET)

Паторлирање

Извини што нисам гласао за тебе што се тиче патролирања али сматрамо ми у заједници да ти треба још искуства, ја сам тек пре пар година постао патролер и враћач, напиши неки нови чланак уреди што више ангажуј се на заустављању вандала, не треба ти одмах враћачко дугме имаш дугме поништи па кад прође одређено време и видимо да си активна ја ћу први гласати за тебе, зато не очајавај него ради и резултати ће се видети. Поздрав Змија бгд 17:16, 30. март 2013. (CET)

Примила на знање. Лијепо је пружити руку. Прихватам је. Наравно да се нељутим! Како рекох немам сујету, лијепу ријеч увијек ћу прихватити, другачије мишљење бранити, и увијек коректно писати. Срдачно

--milica 21:20, 30. март 2013. (CET)

Стреличарство

Прво: Чланак Стреличарство, како сада у њему пише, је готово у цијелости обухваћен чланком "Ратни лук (оружје)". Друго: Чланак нема референце. Треће: Образложење датотеке је неенциклопедијско. Четврто: У духу српског језика, па и оног што се зове хрватски језик стоји: У духу српског језика у Малој просветиној енциклопедији пише : "Стрељаштво, један од најстаријих видова спорта, још из Старог и Средњег века. У старини су одржавана такмичења у вештини гађања праћком и из лука- стрелом.Спортско гађање из лука-стрелом до данас је распрострањено међу многим народима..." У духу хрватског језика у Енциклопедији лексикографског завода из Загреба пише: " Стреличарство, спорта у којем се луком и стријелом гађа у специјалне мете..." Значи, двије водеће "писане" јужнословенске енциклопедије у духу језика из кога потичу под "Стреличарством" подразумијевају стреличарски спорт а никакво опште образложење о луку и стрели. Овај чланак, на своју руку, мијења дух језика! То није допуштено зато што то није формална грешка!!!

Не схватам чиме се правда постојање овог текста под постојећим насловом (слаб превод за енглеског?). Мислим да текст треба брисати! У чланку "Стреличарство" једино може да стоји текст који говори о спорту који се "извршава" луком и стрелом.

--milica 19:00, 12. август 2013. (CEST)

За ставове које сам изнијела стоје референце референтних српско-хрватских енциклопедија. Молим да се представе референце по којима је чланак "Стреличарство" на мјесту-исправан!(Барем једну!) --milica 19:28, 12. август 2013. (CEST)

Ауторитет и компетентност корекција по Википедији није једино и само обезбјеђен образовањем, већ, између осталог и доступности информацијама. Ако немате увид у ријечнике страних ријечи и израза Милана Вујакије, Иван Клајн и Милан Шипка,у ријечнике латинског и старогрчког језика, техничку и војну енциклопедију, Енцклопедију Ларус, Административну уредску енциклопедију, Социолошки лексикон, Малу просветину енциклопедију, Енциклопедију лексикографског завода из Загреба,Дјурантову Историју цивилизације, Британику, често ме нећете разумијети јер нећете моћи провјерити референце које ми дају за право на примједбу и одређени текст.Те енциклопедије су писали и лекторисали најстручнији људи својих националних, научних и језичких простора. Једино су они референце и референтни системи! Ми смо само људи, мање или више вјешти, у њиховој примјени!

--milica 19:50, 12. август 2013. (CEST)

Такмичење

Верујем да може да те занима такмичење које је у току. Погледај Википедија:Такмичење_у_писању_чланака/Физички_предмети. Колико сам приметила и иначе пишеш о таквим стварима, могла би да се пријавиш.Само морају да буду нови чланци.--Тајга (разговор) 19:27, 1. септембар 2013. (CEST)

Хвала лијепа што сам примјећена и што ме несебично упућујете на ово такмичење! Љубазно од Вас и зато сам искрено обрадована. И још нешто, када бих се поново "називала", ако не бих била "тајга" била бих "Сибир"!!! --milica 19:37, 1. септембар 2013. (CEST)

Па не знам, ја сам то име изабрала кад сам била мала и нико нема појма где сам чула, па сам га ето, овде присвојила. Али немој, молим те да ми персираш са ”Ви”. Ми смо овде сви на ”ти”. Твоје чланке сам прво приметила док сам се бавила патролирањем. И сваки од њих које сам видела да си написала ушао би у ту тему. Можеш да се пријавиш кад хоћеш, док траје такмичење, а ако имаш неких проблема, можеш да се обратиш на страници за раговор тамо.--Тајга (разговор) 19:54, 1. септембар 2013. (CEST)

Још једанпута хвала! Немојте да Вам смета моје персирање. Има оно неку "тајну везу" и дио је моје личности. Тајга је велика тајна и обавеза планете. Лијепо је да сте се ње досјетили. --milica 21:44, 1. септембар 2013. (CEST)

Стварно ми је жао што не могу никако да ти помогнем, мада ми је потпуно јасно твоје објашњење и мислим да би и мени сметало да ми неко пребаци чланак и измени његову концепцију, сматрам да је био добро написан, можда је могло евентуално да се дода и у чему се заправо састоји разлика. У сваком случају, ако ми се кад деси да сматрам да онај други није у праву и наставља по своме, ја га пустим, што да губим време, нема смисла? Ти лепо радиш, пријавила си ствар, шта ће бити даље, заправо више не зависи од тебе. Енциклопедија је резултат заједничког рада, имаћемо оно што смо заслужили.--Тајга (разговор) 21:51, 6. септембар 2013. (CEST)

Пажљивије пиши и уређуј

Не сме да постоји 2 размака заредом, не сме да постоји размак после отворене и испред затворене заграде и слично томе. Пажљивије пиши и уређуј и гледај оно што су ти други уредници исправили... --Крушевљанин Иван (разговор) 18:13, 26. септембар 2013. (CEST)

Писање страних изрека

„ Вишечлане стране изразе (за разлику од имена) треба увек писати у оригиналу, нпр. „C’est la vie“ (не „Се ла ви“), „Time is money“ и сл. ” — Иван Клајн у 12. изд. (2011) Речника језичких недоумица, стр. 91 под одредницом ИЗВОРНО ПИСАЊЕ

Да није овако, не би стављали изреке у латинички дио рјечника, него би их писали ћирилицом у ћириличком дијелу, с изворним писањем у загради. --Појнт Дред (разговор) 15:11, 9. новембар 2013. (CET)

Списак латинских изрека

Погледајте страницу - можете се инспирисати за нове теме, само покушајте да их линкујте да би чланци били доступни. Иначе, не поставља се линк ка остави (commons) ако тамо нема галерије, такође не користите „у нас“ јер није о коме се ради пошто ово није Википедија Србије или Срба, зато наведите у Србији или код Срба, у српском језику и слично, ако на то мислите. Видите нпр. чланак Lucrum sine damno alterius fieri non potest како сам променио. --Ђорђе Стакић (р) 15:23, 20. новембар 2013. (CET)

Здраво. Драго ми је да неко ради на латинским изрекама и то је похвално. Међутим, не знам колико си обавештена, али чланке (ако је то могуће) ваља повезати са истима који су написани на другим језичким пројектима. Но, да не дужим; приметио сам да си написала доста чланака, али да они углавном нису повезани са осталим пројектима. Највећа вероватноћа да ћеш наћи сродни чланак је да погледаш у ову категорију. Поздрав. --Павлица причај 18:56, 5. јануар 2014. (CET)

За овај и овај чланак имаш могућност да их повежеш са другим језичким пројектима (1, 2). --Павлица причај 17:16, 6. јануар 2014. (CET)