Триљ — разлика између измена
м Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ; козметичке измене |
|||
Ред 18: | Ред 18: | ||
Триљ је смештен на југоистоку [[Сињско поље|Сињског поља]] и даљем подножју планине [[Камешница|Камешнице]], уз реку [[Цетина|Цетину]]. На југозападу га дели од мора планина [[Мосор (Хрватска)|Мосор]] од које је удаљен ваздушном линијом петнаестак километара. Море му даје обележје медитеранске климе ублажујући планинско континенталну коју узрокује близина Камешнице и босанских планина. Одувек је значајно саобраћајно чвориште и најзначајнији мосни прелаз у [[Цетинска крајина|Цетинској крајини]]. Град и околина обилују природним лепотама. Величина града и број становника мења се кроз историју. Данас је град спојен са селом Ведрине и заједно чине јединствену урбану целину с преко 5.000 становника. |
Триљ је смештен на југоистоку [[Сињско поље|Сињског поља]] и даљем подножју планине [[Камешница|Камешнице]], уз реку [[Цетина|Цетину]]. На југозападу га дели од мора планина [[Мосор (Хрватска)|Мосор]] од које је удаљен ваздушном линијом петнаестак километара. Море му даје обележје медитеранске климе ублажујући планинско континенталну коју узрокује близина Камешнице и босанских планина. Одувек је значајно саобраћајно чвориште и најзначајнији мосни прелаз у [[Цетинска крајина|Цетинској крајини]]. Град и околина обилују природним лепотама. Величина града и број становника мења се кроз историју. Данас је град спојен са селом Ведрине и заједно чине јединствену урбану целину с преко 5.000 становника. |
||
==Историја== |
== Историја == |
||
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине [[Сињ]]. |
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине [[Сињ]]. |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
{| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |
{| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |
||
|- |
|- |
||
! colspan="16" | Број становника по пописима<ref>[http://www.dzs.hr - Republika Hrvatska - Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.]</ref> |
! colspan="16" | Број становника по пописима<ref name=autogenerated1>[http://www.dzs.hr - Republika Hrvatska - Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.]</ref> |
||
|- |
|- |
||
| [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |
| [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |
||
Ред 44: | Ред 44: | ||
{| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |
{| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |
||
|- |
|- |
||
! colspan="16" | Број становника по пописима<ref |
! colspan="16" | Број становника по пописима<ref name=autogenerated1 /> |
||
|- |
|- |
||
| [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |
| [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |
Верзија на датум 12. јануар 2014. у 04:18
Триљ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 9.109 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 37′ 08″ С; 16° 43′ 25″ И / 43.619025720207375° С; 16.723629853623286° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Иван Шипић |
Поштански број | 21240 |
Триљ је град у Хрватској.
Географија
Триљ је смештен на југоистоку Сињског поља и даљем подножју планине Камешнице, уз реку Цетину. На југозападу га дели од мора планина Мосор од које је удаљен ваздушном линијом петнаестак километара. Море му даје обележје медитеранске климе ублажујући планинско континенталну коју узрокује близина Камешнице и босанских планина. Одувек је значајно саобраћајно чвориште и најзначајнији мосни прелаз у Цетинској крајини. Град и околина обилују природним лепотама. Величина града и број становника мења се кроз историју. Данас је град спојен са селом Ведрине и заједно чине јединствену урбану целину с преко 5.000 становника.
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ.
Становништво
На попису становништва 2011. године, град Триљ је имао 9.109 становника, од чега у самом Триљу 2.076.
Град Триљ
Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
7.116 | 8.078 | 8.555 | 10.060 | 11.475 | 11.903 | 12.337 | 12.972 | 12.586 | 13.338 | 13.507 | 13.529 | 13.394 | 13.894 | 10.799 | 9.109 |
Напомена: Настао из старе општине Сињ. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Дугопоље.
Триљ (насељено место)
Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
49 | 0 | 261 | 134 | 147 | 216 | 0 | 233 | 379 | 403 | 579 | 1.079 | 1.561 | 2.118 | 2.381 | 2.076 |
Напомена: У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Кошуте. До 1890. и у 1931. исказивано као део насеља.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Триљ је имало 2.118 становника, следећег националног састава:
Извори
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X, ISBN 978-953-6667-07-9;