Бојл-Мариотов закон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Boyles Law animated.gif|мини|Ова анимација показује однос између притиска и запремине кад су количина и температура константне.]]
[[Датотека:Boyles Law animated.gif|мини|Ова анимација показује однос између притиска и запремине кад су количина и температура константне.]]
'''Бојл-Мариотов закон''' (негде познат као и '''Бојлов закон''') је један од закона [[гас]]ова. Име је добио по ирском природњаку [[Роберт Бојл|Роберту Бојлу]]<ref name="urlThe Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r">{{cite web | url = http://www.bbk.ac.uk/boyle/boyle_papers/bp09_docs/bp9_075v-076r.htm | title = The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r | format = | work = | accessdate =}}</ref> и француском физичару [[Едм Мариот|Едму Мариоту]]. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут [[идеални гас|идеалних гасова]].<ref name="isbn0-07-253862-7">{{Cite book | author = Levine, Ira N. | title = Physical chemistry | publisher = McGraw-Hill | location = New York | year = 2009 | pages = |isbn= 0-07-253862-7 | oclc = | doi = | accessdate =}}</ref><ref>{{cite journal |title=Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air |author=John B. West |journal=J Appl Physiol |volume=98 |pages=31-39 |year=2005 |url=http://jap.physiology.org/cgi/content/full/98/1/31}}</ref> Закон гласи:
'''Бојл-Мариотов закон''' (негде познат као и '''Бојлов закон''') је један од закона [[гас]]ова. Име је добио по ирском природњаку [[Роберт Бојл|Роберту Бојлу]]<ref name="urlThe Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r">{{cite web | url = http://www.bbk.ac.uk/boyle/boyle_papers/bp09_docs/bp9_075v-076r.htm | title = The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r | format = | work =}}</ref> и француском физичару [[Едм Мариот|Едму Мариоту]]. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут [[идеални гас|идеалних гасова]].<ref name="isbn0-07-253862-7">{{Cite book | author = Levine, Ira N. | title = Physical chemistry | publisher = McGraw-Hill | location = New York | year = 2009 | pages = |isbn= 0-07-253862-7 | oclc = | doi =}}</ref><ref>{{cite journal |title=Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air |author=John B. West |journal=J Appl Physiol |volume=98 |pages=31-39 |year=2005 |url=http://jap.physiology.org/cgi/content/full/98/1/31}}</ref> Закон гласи:


<blockquote>На константној температури и непромењеној количини [[гас]]а, производ притиска и запремине је константан.<ref name="isbn0-07-253862-7"/></blockquote>
<blockquote>На константној температури и непромењеној количини [[гас]]а, производ притиска и запремине је константан.<ref name="isbn0-07-253862-7"/></blockquote>
Ред 29: Ред 29:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Levine|first= Ira N. | title = Physical chemistry | publisher = McGraw-Hill | location = New York | year = 2009 |isbn= 0-07-253862-7 | oclc = | doi = | accessdate =}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Levine|first= Ira N. | title = Physical chemistry | publisher = McGraw-Hill | location = New York | year = 2009 |isbn= 0-07-253862-7 | oclc = | doi =}}


[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Физичка хемија]]

Верзија на датум 5. фебруар 2014. у 05:51

Ова анимација показује однос између притиска и запремине кад су количина и температура константне.

Бојл-Мариотов закон (негде познат као и Бојлов закон) је један од закона гасова. Име је добио по ирском природњаку Роберту Бојлу[1] и француском физичару Едму Мариоту. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут идеалних гасова.[2][3] Закон гласи:

На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.[2]

То значи за колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину. Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изотермски процеси.

Извођење закона

Овај закон је изведен из основне једначине молекулско кинетичке теорије гасова.

где је: - притисак, - концентрација гаса, - средња кинетичка енергија гаса.

Целу једначину помножимо са и добијамо, пошто је

.

Међутим главни услови за овај закон је да су: , . Значи да је производ притиска и запремине такође једнак константи:

, или

Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења).

Извори

  1. ^ „The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r”. 
  2. ^ а б Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-253862-7. 
  3. ^ John B. West (2005). „Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air”. J Appl Physiol. 98: 31—39. 

Литература

  • Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-253862-7.