Дагеротипија — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 7: | Ред 7: | ||
[[Датотека:Daguerreotype Daguerre Atelier 1837.jpg|мини|200п|Уметнички атеље, дагеротипија из [[1838.]]]] |
[[Датотека:Daguerreotype Daguerre Atelier 1837.jpg|мини|200п|Уметнички атеље, дагеротипија из [[1838.]]]] |
||
Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој [[камера опскура]]. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи |
Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој [[камера опскура]]. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи |
||
пари живог сребра и фиксира у |
пари живог сребра и фиксира у раствору сумпор-диоксида (<math>SO_2</math>). |
||
Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста. |
Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста. |
Верзија на датум 7. фебруар 2014. у 01:19
Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.
Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839., до око 1860..
Техника дагеротипије
Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој камера опскура. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у раствору сумпор-диоксида ().
Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста.
Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.
Дагеротипија у Србији
Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.