Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31: Ред 31:
*[[Банат, Бачка и Барања]]
*[[Банат, Бачка и Барања]]
*[[Велики народни збор у Руми]]
*[[Велики народни збор у Руми]]
*[[Подгоричка скупштина]]


[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:Краљевина Србија]]

Верзија на датум 8. фебруар 2014. у 15:40

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
Банат, Бачка и Барања 1918. године.

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је била скупштина одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Сазивање скупштине

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Велику народну скупштину отворио је унијатски прота Јован Храниловић као најстарији посланик по годинама. Посланици скупштине заступали су 211 општина из Баната, Бачке и Барање, а седници су присуствовали и представници Срема, чланови СНО Нови Сад, као и српски и француски официри који су се затекли у Новом Саду. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића, председника СНО Нови Сад, као подносиоца главне одлуке. Јаша Томић се најпре краћим говором обратио овом историјском скупу, а потом је прочитао одлуке Скупштине.

Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Одлуке скупштине

Изводи из одлука Скупштине:

  • Молимо владу братске Србије, да на Конгресу мира заступа наше интересе.
  • Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима словенским па и несловенским народима, који с нама заједно живе.
  • Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право, којим желе да као мањина очувају и развијају своје народно биће.
  • Банат, Бачка и Барања у границама, које повуче Антантина балканска војска, проглашује се данас 12. (25) новембра 1918. на Великој народној скупштини на основу узвишеног начела народног самоодређивања отцепљеним, како у државно-правном, тако и у политичком и привредном погледу од Угарске.
  • Због тога Народна скупштина поставља Велики народни савет, којем је извршни орган Народна управа.
  • Народни савет чине 50 чланова, изабрани из ове Народне скупштине. Народни савет доноси потребне уредбе и наредбе, поставља Народну управу и врши надзор над њом.
  • Народна управа управљаће означеном територијом на основу начела потпуне слободе и равноправности за све народе. Сваки грађанин има неоспорно право, да на свом матерњем језику општи са свима властима.
  • Седиште Великом народном савету и Народној управи је Нови Сад.

Литература

  1. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  2. Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  3. Чедомир Попов - Јелена Попов, Аутономија Војводине - српско питање, Сремски Карловци, 2000.

Види још