Папа Стефан I — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м ispravke
Ред 11: Ред 11:


== Литература ==
== Литература ==
* -{"Calendarium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 1969), p. 133}-
* -{"Calendarium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 1969), pp. 133}-
* -{The golden legend: readings on the saints By Jacobus de Voragine, William Granger Ryan}-
* -{The golden legend: readings on the saints By Jacobus de Voragine, William Granger Ryan}-
* -{"Martyrologium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 2001 ISBN 88-209-7210-7)}-
* -{"Martyrologium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 2001 ISBN 88-209-7210-7)}-

Верзија на датум 11. фебруар 2014. у 20:40

Свештеномученик Стефан папа Римски

Свештеномученик Стефан I, био папа у Риму од 253.--257. године. Био је по рођењу Римљанин. У време његовог претходника папе Лицинија обављао је службу римског архиђакона. Као папа противио се поновном крштењу јеретика, наиме сматрао је да је за повратак отпадника у Цркву довољна исповест и послушање. Око тога се сукобљавао с афричким и азијским епископима, посебно Светим Кипријаном, који су практиковали друго крштење. Папа Стефан I донео је и одлуку да се литургијске одежде могу носити само током богослужења.

Заштитник је града Хвара, Старог Града, острва Хвара и Виса.

Борио се против јеретика Новатијана. Након што је исцелио Лукилу, ћерку трибуна Немезија, крстио их је обоје.

Пострадао је у време цара Валеријана са 12 својих клирика. Посечен за време служења свете литургије.

Православна црква га прославља 15. августа (2. августа).

Литература

  • "Calendarium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 1969), pp. 133
  • The golden legend: readings on the saints By Jacobus de Voragine, William Granger Ryan
  • "Martyrologium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 2001 ISBN 88-209-7210-7)
  • "General Instruction of the Roman Missal" 355.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.