Радио-примопредајник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 19 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q954187 |
м ispravke |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
==Литература== |
==Литература== |
||
* {{Cite encyclopedia |last= |first= |title= [[Војна енциклопедија]] |year= |
* {{Cite encyclopedia |last= |first= |title= [[Војна енциклопедија]] |year= |
||
1974 |publisher= Војноиздавачки завод |location= Београд |volume= Седми том |
1974 |publisher= Војноиздавачки завод |location= Београд |volume= Седми том|pages=страна 651|id=}} |
||
{{Commonscat|Amateur radio transceivers}} |
{{Commonscat|Amateur radio transceivers}} |
||
Верзија на датум 12. фебруар 2014. у 00:01
Радио-примопредајник је електронски уређај који се састоји од радио-предајника и радио-пријемника. Обично је излазне снаге испод 100 W, а примјењује се за комуникације преко радио-таласа.
Кориштење одвојених радио-предајника и пријемника на једном мјесту се показало непрактичним већ почетком 20. вијека, па се пришло изради комбинованих уређаја у виду радио-примопредајника.
По конструкцији могу се подијелити на интегрисане и неинтегрисане. Интегрисани имају поједина кола заједничка за пријемник и предајник, и налазе се у једној кутији. Неинтегрисани имају посебне блокове пријемника и предајника, повезане у заједничко кућиште, а израђују се тако да отказ једнога не утиче на рад другога.
Види још
Литература
- Војна енциклопедија. Седми том. Београд: Војноиздавачки завод. 1974. стр. страна 651.
