Џедеф Ре — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
== Краљева гробница == |
== Краљева гробница == |
||
[[Датотека:Louvre 032007 19.jpg|мини|Џедеф Реова статуа]] |
[[Датотека:Louvre 032007 19.jpg|мини|Џедеф Реова статуа]] |
||
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|pp=397}}</ref> која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]] око 8 километара <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{Cite book|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno| |
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|pp=397}}</ref> која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]] око 8 километара <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{Cite book|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|isbn=978-80-7257-975-4|pages=112-}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=234}}</ref> на стеновитим падинама <ref name="a4" /> успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{Cite book|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног одпочињања градње. <ref name="a8" />. Њена основа је имала око 100 x 100 метара <ref name="a2" /> и остатци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19 веку када је отуда сваког дана у Кајиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" /> . Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамида]] била завршена али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг <ref name="a10" /> |
||
Због тога што је у [[Абу Раваш]]у нађен велики број изломљених [[скулптура]] сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт <ref name="a4" /> . Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрафмената више од 20 скулптура је једна остала сасма недотакнута која је представљала владара као сфингу <ref name="a10" /> . Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног [[камен]]а [[кремен]]а која је израђена у највишем уметничком квалитету <ref name="a10" /> . Употреба црвене боје је резултирала сунчаним култом као И чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела <ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=286}}</ref> . Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]] <ref name="a10" />. |
Због тога што је у [[Абу Раваш]]у нађен велики број изломљених [[скулптура]] сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт <ref name="a4" /> . Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрафмената више од 20 скулптура је једна остала сасма недотакнута која је представљала владара као сфингу <ref name="a10" /> . Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног [[камен]]а [[кремен]]а која је израђена у највишем уметничком квалитету <ref name="a10" /> . Употреба црвене боје је резултирала сунчаним култом као И чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела <ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=286}}</ref> . Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]] <ref name="a10" />. |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |
* {{Cite book|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262|ref=harv}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|isbn=978-80-7257-975-4}} |
|||
* {{Cite book |ref= harv|last1=Krejčí|first1=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3}} |
* {{Cite book |ref= harv|last1=Krejčí|first1=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last1=Verner|first1=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0}} |
* {{Cite book |ref= harv|last1=Verner|first1=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0}} |
||
Верзија на датум 12. фебруар 2014. у 13:13
| Џедеф Ре написано хијероглифима | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566. – 2558.) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.
Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.
Краљева гробница
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш [1] која се налази око 10 километара од града Каира око 8 километара [2] северозападно [3] од Гизе [4] на стеновитим падинама [1] успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту [5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног одпочињања градње. [3]. Њена основа је имала око 100 x 100 метара [5] и остатци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19 веку када је отуда сваког дана у Кајиро одношен камен на 300 дева[2] . Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг [2]
Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт [1] . Ова теорија је данас превазиђена [1] Између фрафмената више од 20 скулптура је једна остала сасма недотакнута која је представљала владара као сфингу [2] . Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена која је израђена у највишем уметничком квалитету [2] . Употреба црвене боје је резултирала сунчаним култом као И чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела [6] . Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи [2].
Референце
- ^ а б в г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397
- ^ а б в г д ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285
- ^ а б Shaw, Ian (2003). Dějiny starověkého Egypta. Brno: Kapitola Stará říše. стр. 112—. ISBN 978-80-7257-975-4.
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234
- ^ а б Zamarovský, Vojtěch (2005). Bohové a králové starého Egypta. Brána. стр. 262. ISBN 978-80-7243-267-7.
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286
Литература
- Zamarovský, Vojtěch (2005). Bohové a králové starého Egypta. Brána. стр. 262. ISBN 978-80-7243-267-7.
- Shaw, Ian (2003). Dějiny starověkého Egypta. Brno: Kapitola Stará říše. ISBN 978-80-7257-975-4.
- Krejčí, Jaromír; Magdolen, Dušan (2005). Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-251-3.
- Verner, Miroslav; Bareš, Ladislav; Vachala, Břetislav (2007). Encyklopedie starověkého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-306-0.
Додатна литература
- Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg 1994, ISBN 978-3-8289-0661-7, S. 50–51.
- Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 978-3-491-96053-4, S. 112–113.
- Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. Auflage. von Zabern, Mainz 1999, ISBN 978-3-8053-2591-2, S. 52–53, 178.
- Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
- Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
- Zahi Hawass (Hrsg.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg 2003, ISBN 978-3-8289-0809-3, S. 224–230.
- Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis, München 1999, ISBN 978-3-572-01039-4, S. 120–121.
- Michel Valloggia: Au coeur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion 2001, ISBN 978-2-88474-100-2.
- Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg 1999, ISBN 978-3-499-60890-2, S. 247–253.
- Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz 1997, ISBN 978-3-8053-2310-9, S. 26, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
- Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press, London 2004, ISBN 978-977-424-878-8, S. 52–61.
- Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz 2005, ISBN 978-3-8053-3496-9, S. 243–289.
- Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB).
- Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
- Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide : Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958
Спољашње везе
