Длака — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 26. фебруар 2014. у 04:58

Длаке су негранате, цилиндричне, рожнате творевине коже многих врста сисара.

Оне излазе из епидерма, иако израстају из фоликула који су смјештене дубље, у дерму. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.

Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су бјеланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.

Коса

Коса је израз који се користи за све длаке које расту на глави човјека.

Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а длаке су распоређене гушће него на остатку тијела. Просјечно људско тјеме има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.

Раст и развој длака на тијелу

На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, пупак, табани и неки вањски дијелови гениталија, без обзира на пол и расу. Густина длака је различита у зависности од појединца.

Растући ниво мушких хормона (андрогена) у пубертету узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим дијеловима тијела.

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 '''Длаке''' су негранате, цилиндричне, рожнате творевине коже многих врста [[сисари|сисара]].
-Оне излазе из [[епидерма|епидерме]], иако израстају из [[фоликула]] које су смјештене дубље, у [[дерма|дерми]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.
+Оне излазе из [[епидерм|епидерма]], иако израстају из [[фоликул]]а који су смјештене дубље, у [[дерм|дерму]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.
 Основни градивни материјал длаке је [[кератин]]. Кератини су [[бјеланчевине]], дугих ланаца ([[полимери]]) [[аминокиселине|аминокиселина]].