Карл Фридрих Шинкел — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
Ред 36: Ред 36:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Quest-Ritson|first=Charles|title=Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen|url=http://books.google.com/books?id=gIYghIYipC8C&pg=PA64|year=1999|publisher=Springer DE|isbn=978-3-7643-6007-8|pages=64–}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Quest-Ritson|first=Charles|title=Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen|url=http://books.google.com/books?id=gIYghIYipC8C&pg=PA64|year=1999|publisher=Springer DE|isbn=978-3-7643-6007-8|pages=64-}}
* -{Karl Friedrich Schinkel 1781 - 1841: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt, ISBN 0-86559-105-9.
* -{Karl Friedrich Schinkel 1781 - 1841: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt, ISBN 0-86559-105-9.
* Jörg Trempler: ''Schinkels Motive''. Matthes & Seitz, Berlin 2007, ISBN 978-3-88221-866-4.
* Jörg Trempler: ''Schinkels Motive''. Matthes & Seitz, Berlin 2007, ISBN 978-3-88221-866-4.

Верзија на датум 8. март 2014. у 06:27

Карл Фридрех Шинкел
Лични подаци
Датум рођења13. март 1781.
Место рођењаНојрупин, Немачка
Датум смрти9. октобар 1841.
Место смртиБерлин, Немачка
Уметнички рад
Правацнеокласицизам, романтизам
Најважнија дела
Концертна дворана у Берлину, Бауакадемја Стари музеј у Берлину Палата Росенау у Кобургу'

Карл Фридрих Шинкел (нем. Karl Friedrich Schinkel; 13. март 17819. октобар 1841), био је пруски романтички архитектa, урбаниста и сликар који је такође дизајнирао намештај и позоришну сценографију. Шинкел је био најистакнутији представник неокласицизма и неоготике у немачкој архитектури[1].

Биографија

Шинкел је рођен у Нојрупину у пруској грофовији Бранденбург. Оца је изгубио као шестогодишњак у градском пожару. Након студијског пута у Италију 1805. године почео је да зарађује као сликар. Године 1816, уредио је сцену за Моцартову оперу Чаробна фрула; Упознавши сликарство Каспара Давида Фридриха 1810. године у Берлину одлучио је да се посвети архитектури. Након Наполеоновог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног Берлина, али и друге пројекте.

Од 1808. до 1817. године Шинкел је обновио Дворац Розенау у Кобургу, у новом неоготичком стилу.[2]

Шинкелов стил у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког стила. Његове најславније грађевине су већином у Берлину, као: Ноје Вахе (18161818), Концертна дворана у Берлину (18191821) и Стари музеј у Берлину, (18231830).

Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (18241831). Шинкелова Бауакадемија (18321836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком 20. века.


Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним скицама, што због француске окупације, што због своје преране смрти.

Референце

Литература

Галерија

Спољашње везе