Полузатворен предњи нелабијализован самогласник — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 73: | Ред 73: | ||
| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|p=60, 66}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'|| |
| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|p=60, 66}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'|| |
||
|- |
|- |
||
| colspan="2" align="center"|[[Грчки језик|Грчки]]||align="center" lang="el"|-{[[Грчки алфабет|φ'''αι'''νόμ'''ε'''νο]]}-||align="center"|{{IPA|[feˈnomeˌno]}}||align="center"|'феноменон'|| Види [[савремена грчка фонологија| |
| colspan="2" align="center"|[[Грчки језик|Грчки]]||align="center" lang="el"|-{[[Грчки алфабет|φ'''αι'''νόμ'''ε'''νο]]}-||align="center"|{{IPA|[feˈnomeˌno]}}||align="center"|'феноменон'|| Види [[савремена грчка фонологија|савремену грчку фонологију]] |
||
|- |
|- |
||
| colspan="2" align="center"|[[Јапански језик|Јапански]]||align="center" lang="ja"|-{[[Јапански правопис|笑み]]}-||align="center"|{{IPA|[emi]}}||align="center"|'смех'||Види [[Јапанска фонологија|јапанску фонологију]] |
| colspan="2" align="center"|[[Јапански језик|Јапански]]||align="center" lang="ja"|-{[[Јапански правопис|笑み]]}-||align="center"|{{IPA|[emi]}}||align="center"|'смех'||Види [[Јапанска фонологија|јапанску фонологију]] |
Верзија на датум 14. март 2014. у 16:47
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је e, и одговарајући X-SAMPA симбол је e.
Карактеристике
- Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и средњег самогласника.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Каталонски[1] | cec | [sek] | 'слеп' | Види каталонску фонологију | |
Холандски | vreemd | [vreːmt] | 'необичан' | Види холандску фонологију | |
Енглески | аустралијски | bed | [bed] | 'кревет' | Види аустралијску енглеску фонологију |
северни амерички | play | [pl̥eː] | 'играње' | Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа [eɪ]. | |
Фарски | eg | [eː] | 'ја' | ||
Француски[2] | beauté | [bote] | 'лепота' | Види француску фонологију | |
Грузијски[3] | მეფჱ | [mɛpʰej] | 'краљ' | ||
Њемачки | Seele | [ˈzeːlə] | 'душа' | Види њемачку фонологију | |
Италијански[4] | stelle | [ˈstelle] | 'звезде' | Види италијанску фонологију | |
Корејски | 베다/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ˈpeːda] | 'сјећи' | Види корејску фонологију | |
Норвешки | le | [leː] | 'смех' | Види норвешку фонологију | |
Пољски | dzień | [dʑeɲ] | 'дан' | Види пољску фонологију | |
Португалски[5] | mesa | [mezɐ] | 'стол' | Види португалску фонологију | |
Руски[6] | шея | [ˈʂejə] | 'врат' | Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију | |
Шведски | se | [seː] | 'види' | Види шведску фонологију | |
Вијетнамски | tê | [tē] | 'утрнути' | Види вијетнамску фонологију | |
Запотечки | Тилкуиапан[7] | ? | [] | Појављује се већином после [i], иначе самогласник је средњег реда [ɘ] |
Средњи предњи нелабијализован самогласник
Многи језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и [e] се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: [e̞].
Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен [e], док бугарски има полуотвореног [ɛ], иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.
Појава
У следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.
Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Албански | keq | [kec] | 'лош' | ||
Хрватски | deset | [deset] | 'десет' | ||
Енглески | јокширски[8] | play | [pleː] | 'игра' | Види енглеску фонологију |
Хебрејски | חלק | [χelek] | 'дело' | Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију | |
Мађарски[9] | hét | [heːt] | 'недељу дана, седам' | Види мађарску фонологију | |
Фински[10] | menen | [menen] | 'ја (ћу) ићи' | ||
Грчки | φαινόμενο | [feˈnomeˌno] | 'феноменон' | Види савремену грчку фонологију | |
Јапански | 笑み | [emi] | 'смех' | Види јапанску фонологију | |
Корејски | 베개 | [peˈɡɛ] | 'јастук' | Види корејску фонологију | |
Румунски | fete | [ˈfete] | 'цуре' | Види румунску фонологију | |
Руски[11] | человек | [t͡ɕɪlɐˈvʲek] | 'особа' | Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију | |
Српски | жена/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ʒena] | 'жена' | ||
Шпански[12] | bebé | [beˈβ̞e] | 'беба' | Види шпанску фонологију | |
Турски | ev | [ev] | 'кућа' | Види турску фонологију |
Референце
- ^ Carbonell & Llisterri (1992:54)
- ^ Fougeron & Smith (1993:73)
- ^ Shosted & Chikovani (2006:261-262)
- ^ Rogers & d'Arcangeli (2004:119)
- ^ Cruz-Ferreira (1995:91)
- ^ Jones & Ward (1969:44)
- ^ Merrill (2008:109-10)
- ^ Roca & Johnson (1999:179)
- ^ Szende (1994:92)
- ^ Iivonen & Harnud (2005:60, 66)
- ^ Jones & Ward (1969:41)
- ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:256)