Љубивоје Јовановић — разлика између измена
Disambiguated: Лада → Лада (богиња) |
м ispravke |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
Рођен је [[22. јануара]] [[1950]]. године у [[Северово|Северову]] код [[Ариље|Ариља]]. Завршио је пекарски занат у Ариљу [[1968]]. године. Ликовну академију је завршио [[1978]]. године у [[Праг]]у<ref>[http://www.klubabsolventu.cz/club_for_international_graduates_of_czech_universities/presentations/00_ljubivoje_jovanovic.php Club Exclusif Prague for international graduates of Czech universities and institutes of higher education, Prague, Czech Republic, Ljubivoje Jovanovic, academic painter, Serbia {{en}}]</ref>. Бавио се педагошким радом до [[1987]]. године, а затим је у статусу слободног уметника. Био је директор Културног центра у Ариљу од [[1996]]. до [[2002]]. године. Био је један од оснивача [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]. Бавио се политиком до [[1998]]. године<ref>[http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1384 „Календар по птицама и беле пчеле“, Корени, [[4. фебруар]] [[2012]].]</ref>. Од [[1999]]. године се бави [[Стара словенска вера|словенском религијом]]<ref>[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/08-11-2009/Sudbine/5593/Covek-koji-je-ozidao-svoj-san „Čovek koji je ozidao svoj san“, Vesti-online, [[8. novembar]] [[2011]].]</ref>. |
Рођен је [[22. јануара]] [[1950]]. године у [[Северово|Северову]] код [[Ариље|Ариља]]. Завршио је пекарски занат у Ариљу [[1968]]. године. Ликовну академију је завршио [[1978]]. године у [[Праг]]у<ref>[http://www.klubabsolventu.cz/club_for_international_graduates_of_czech_universities/presentations/00_ljubivoje_jovanovic.php Club Exclusif Prague for international graduates of Czech universities and institutes of higher education, Prague, Czech Republic, Ljubivoje Jovanovic, academic painter, Serbia {{en}}]</ref>. Бавио се педагошким радом до [[1987]]. године, а затим је у статусу слободног уметника. Био је директор Културног центра у Ариљу од [[1996]]. до [[2002]]. године. Био је један од оснивача [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]. Бавио се политиком до [[1998]]. године<ref>[http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1384 „Календар по птицама и беле пчеле“, Корени, [[4. фебруар]] [[2012]].]</ref>. Од [[1999]]. године се бави [[Стара словенска вера|словенском религијом]]<ref>[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/08-11-2009/Sudbine/5593/Covek-koji-je-ozidao-svoj-san „Čovek koji je ozidao svoj san“, Vesti-online, [[8. novembar]] [[2011]].]</ref>. |
||
До сада је излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута. |
До сада је излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута. |
||
Значајни циклуси слика : „Улице“, „Маслине“, „Време сумрака“. Учествује у раду бројних ликовних колонија. Аутор је више радова<ref>Јовановић Љ., [http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/konferencija/jovanovic_oblutak.html ''„Цивилизација облутка“''], '''Сунце старешина словенског народа''', зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, [[Нови Сад]], [[2007]]. |
Значајни циклуси слика : „Улице“, „Маслине“, „Време сумрака“. Учествује у раду бројних ликовних колонија. Аутор је више радова<ref>Јовановић Љ., [http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/konferencija/jovanovic_oblutak.html ''„Цивилизација облутка“''], '''Сунце старешина словенског народа''', зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, [[Нови Сад]], [[2007]]. ISBN 978-86-85539-05-3.</ref> |
||
<ref>Јовановић Љ., [http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/konferencija/jovanovic_kalendarptica.html ''„Календар по птицама“''], '''Сунце старешина словенског народа''', зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, [[Нови Сад]], [[2007]]. |
<ref>Јовановић Љ., [http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/konferencija/jovanovic_kalendarptica.html ''„Календар по птицама“''], '''Сунце старешина словенског народа''', зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, [[Нови Сад]], [[2007]]. ISBN 978-86-85539-05-3.</ref> и књиге<ref>Љубивоје Јовановић, „''Цивилизација облутка, Богиња птица - скица за историју''“, Пешић и синови, Београд, 2009. ISBN 978-86-7540-106-3.</ref> који се баве [[Стара словенска вера|словенском религијом]]<ref>„Рођен 7458. године“, Глас јавности, [[24. новембар]] [[2007]].</ref>. Има жену Хелену и сина Немању. Редовне теме његових слика чине божанства Словена<ref>[http://www.svevlad.org.rs/slike_files/likovna/ljubivoj.html Љубивоје Јовановић, Богови Словена/Срба/]</ref><ref>Sbršti bohové na paletě, Jan Hrobár, [http://www.halonoviny.cz/ Haló noviny], 28.-29. јун 2008.</ref>: [[Перун]], [[Лада (богиња)|Лада]], [[Морана]], [[Световид]], [[Сварог]], [[Коледо]]. |
||
{{quote|Циљ ми је да повратим заборављено, да подигнем свест о нама као о великом народу, да повратим самопоуздање и самосвест Срба. Да бисмо били способни да одолимо овој ветрометини у којој живимо.}}<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t48410.sr.html „Осам миленијума древног календара“, Политика, [[21. новембар]] [[2007]].]</ref> |
{{quote|Циљ ми је да повратим заборављено, да подигнем свест о нама као о великом народу, да повратим самопоуздање и самосвест Срба. Да бисмо били способни да одолимо овој ветрометини у којој живимо.}}<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t48410.sr.html „Осам миленијума древног календара“, Политика, [[21. новембар]] [[2007]].]</ref> |
Верзија на датум 19. март 2014. у 03:26
Љубивоје Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. јануар 1950. |
Место рођења | Северово, ФНР Југославија |
Љубивоје Јовановић (Северово, 22. јануар 1950.) је српски академски сликар познат по својим сликама, књигама и радовима инспирисаним словенском религијом.
Биографија
Рођен је 22. јануара 1950. године у Северову код Ариља. Завршио је пекарски занат у Ариљу 1968. године. Ликовну академију је завршио 1978. године у Прагу[1]. Бавио се педагошким радом до 1987. године, а затим је у статусу слободног уметника. Био је директор Културног центра у Ариљу од 1996. до 2002. године. Био је један од оснивача Српског покрета обнове. Бавио се политиком до 1998. године[2]. Од 1999. године се бави словенском религијом[3]. До сада је излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута. Значајни циклуси слика : „Улице“, „Маслине“, „Време сумрака“. Учествује у раду бројних ликовних колонија. Аутор је више радова[4] [5] и књиге[6] који се баве словенском религијом[7]. Има жену Хелену и сина Немању. Редовне теме његових слика чине божанства Словена[8][9]: Перун, Лада, Морана, Световид, Сварог, Коледо.
Циљ ми је да повратим заборављено, да подигнем свест о нама као о великом народу, да повратим самопоуздање и самосвест Срба. Да бисмо били способни да одолимо овој ветрометини у којој живимо.
Стил
Технике којима се Љубивоје Јовановић најчешће служи су темпера на картону и уље на платну.
Радови
циклус „Богови Словена“:
- Дажбог
- Морана
- Перун
- Београдски пантеон, храмови Световида, Дајбога, Перуна и Велеса
- Радгост
- Рујевит
- Световид
- Жива
- Лада
Извори
- ^ Club Exclusif Prague for international graduates of Czech universities and institutes of higher education, Prague, Czech Republic, Ljubivoje Jovanovic, academic painter, Serbia (језик: енглески)
- ^ „Календар по птицама и беле пчеле“, Корени, 4. фебруар 2012.
- ^ „Čovek koji je ozidao svoj san“, Vesti-online, 8. novembar 2011.
- ^ Јовановић Љ., „Цивилизација облутка“, Сунце старешина словенског народа, зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, Нови Сад, 2007. ISBN 978-86-85539-05-3.
- ^ Јовановић Љ., „Календар по птицама“, Сунце старешина словенског народа, зборник „Конференције о словенском наслеђу“, Еколошко етнолошки културни центар „Сфера“, Нови Сад, 2007. ISBN 978-86-85539-05-3.
- ^ Љубивоје Јовановић, „Цивилизација облутка, Богиња птица - скица за историју“, Пешић и синови, Београд, 2009. ISBN 978-86-7540-106-3.
- ^ „Рођен 7458. године“, Глас јавности, 24. новембар 2007.
- ^ Љубивоје Јовановић, Богови Словена/Срба/
- ^ Sbršti bohové na paletě, Jan Hrobár, Haló noviny, 28.-29. јун 2008.
- ^ „Осам миленијума древног календара“, Политика, 21. новембар 2007.