Тиверци — разлика између измена
Нема описа измене |
м ispravke |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
Током [[13. век]]а ујединили су се са осталим украјинским племенима. Након пада Кијевске Русије њихово политичко средиште представља град [[Галич (Украјина)|Галич]] у склопу Галичко-Волињског краљевства. Велики број Тивераца асмилирали су накнадно придошли [[Власи]] и [[Румуни]] на простору средњовековне [[Молдавија|Молдавије]]. |
Током [[13. век]]а ујединили су се са осталим украјинским племенима. Након пада Кијевске Русије њихово политичко средиште представља град [[Галич (Украјина)|Галич]] у склопу Галичко-Волињског краљевства. Велики број Тивераца асмилирали су накнадно придошли [[Власи]] и [[Румуни]] на простору средњовековне [[Молдавија|Молдавије]]. |
||
Најранији сачувани документ у коме се помињу Тиверци је [[Повест минулих лета]] <ref>Повесть временных лет, том 1, 1950., стр. 14, 210 |
Најранији сачувани документ у коме се помињу Тиверци је [[Повест минулих лета]] <ref>Повесть временных лет, том 1, 1950., стр. 14, 210</ref> |
||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 20. март 2014. у 10:43
Тиверци или Тиверјани (укр. Тиверці) су древно словенско племе, које је у 9. веку насељавало југ данашње Украјине и Молдавије уз обалу Црног мора. Живели су на простору између река Дњестар и Прут и ушћа Дунава у Црно Море, уз данашњу границу са Румунијом. Имали су блиске везе са својим суседима Улићима.
Бавили су се углавном пољопривредом. Учествовали су у походима Олега од Новгорода на Цариград 907. и Игора Рјуриковича 944. године. Током 10. века Тиверци су постали део Кијевске Русије. Учествовали су у ратовима са суседним евроазијским племенима.
Током 13. века ујединили су се са осталим украјинским племенима. Након пада Кијевске Русије њихово политичко средиште представља град Галич у склопу Галичко-Волињског краљевства. Велики број Тивераца асмилирали су накнадно придошли Власи и Румуни на простору средњовековне Молдавије.
Најранији сачувани документ у коме се помињу Тиверци је Повест минулих лета [1]
Извори
- ^ Повесть временных лет, том 1, 1950., стр. 14, 210