Свод — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{би}}
'''Свод''' је хоризонтална самостална [[грађевинарство|грађевинска]] и [[Архитектура |архитектонска]] [[конструкција]].
'''Свод''' је хоризонтална самостална [[грађевинарство|грађевинска]] и [[Архитектура |архитектонска]] [[конструкција]].
[[Слика:Barrel vault-scheme.jpg|мини|Полуобличасти свод- геометријска схема]]
[[Слика:Barrel vault-scheme.jpg|мини|Полуобличасти свод- геометријска схема]]
[[Слика:Groined vault 001.png|мини|десно|Унакрсни сводови]]
[[Слика:Groined vault 001.png|мини|десно|Унакрсни сводови]]



== Историја ==
== Историја ==
Ред 13: Ред 13:
[[Слика:20060903 Michaelsberg Michaelskirche Gewoelbe Chor.jpg|мини|250п|лево |Ребрасти свод у Баден Виртенбергу Немачка где су поља између ребара осликана]]
[[Слика:20060903 Michaelsberg Michaelskirche Gewoelbe Chor.jpg|мини|250п|лево |Ребрасти свод у Баден Виртенбергу Немачка где су поља између ребара осликана]]
Ребрасти сводови искоришћавају [[носећа ребра]] као преносну и усмеравајућу конструкцију из сводова у потпорне елементе. Овај, у основи, једноставни начин је одраз развијеног грађевинарства који захтева успешно и тачно одређивање конструктивних елемената, које се карактерише великом тачношћу у одређивање позиција конструктивних елемената и њихово преношење резултата геометријског истраживања у стварност.
Ребрасти сводови искоришћавају [[носећа ребра]] као преносну и усмеравајућу конструкцију из сводова у потпорне елементе. Овај, у основи, једноставни начин је одраз развијеног грађевинарства који захтева успешно и тачно одређивање конструктивних елемената, које се карактерише великом тачношћу у одређивање позиција конструктивних елемената и њихово преношење резултата геометријског истраживања у стварност.

Са развојем ребрастих сводова, засвођавање простора постаје својебитна уметност у формирању [[ентеријер]]а и у доба [[готика|готике]] појављује се већ као самостални елеменат без употребе декоративног [[сликарство|сликарства]] у примени и резултира у богатству типова који постају што даље то више декоративни као што су мрежни сводови, висећи сводови, или лепезасти сводови и ови компликовани облици се постепено гасе.
Са развојем ребрастих сводова, засвођавање простора постаје својебитна уметност у формирању [[ентеријер]]а и у доба [[готика|готике]] појављује се већ као самостални елеменат без употребе декоративног [[сликарство|сликарства]] у примени и резултује у богатству типова који постају што даље то више декоративни као што су мрежни сводови, висећи сводови, или лепезасти сводови и ови компликовани облици се постепено гасе.


== У погледу примене материјала ==
== У погледу примене материјала ==

Верзија на датум 26. март 2014. у 13:54

Свод је хоризонтална самостална грађевинска и архитектонска конструкција.

Полуобличасти свод- геометријска схема
Унакрсни сводови

Историја

Најстарији сводови постојали су већ у време сумерске архитектуре у доба Месопотамије пре 3300. године п. н. е, а најстарији очувани свод се налази у храму Рамзеса III. Најчешће се конструише према полукружним луковима који преносе терете са плафона на противстојеће потпорне зидове. Обично се гради над правоугаоним просторима те, иако није услов, на паралелним зидовима.

Унакрсни сводови

Ови архитектонски елементи настају укрштањем полуобличастих сводова који су управни један на други и истога су пречника. На тај начин се утврђује простор изнад квадратне основе и на овај се начин може сврстати даље поље уз основно засвођено поље у узајамно правим угловима.

Ребрасти сводови

Ребрасти свод у Баден Виртенбергу Немачка где су поља између ребара осликана

Ребрасти сводови искоришћавају носећа ребра као преносну и усмеравајућу конструкцију из сводова у потпорне елементе. Овај, у основи, једноставни начин је одраз развијеног грађевинарства који захтева успешно и тачно одређивање конструктивних елемената, које се карактерише великом тачношћу у одређивање позиција конструктивних елемената и њихово преношење резултата геометријског истраживања у стварност.

Са развојем ребрастих сводова, засвођавање простора постаје својебитна уметност у формирању ентеријера и у доба готике појављује се већ као самостални елеменат без употребе декоративног сликарства у примени и резултује у богатству типова који постају што даље то више декоративни као што су мрежни сводови, висећи сводови, или лепезасти сводови и ови компликовани облици се постепено гасе.

У погледу примене материјала

Диамантски сводови у Бранденбургу у Немачкој из 1521. године као једна врста ребрастих сводова код којих се ребра не виде у изгледу ових готских сводова
  • Дрвени сводови
  • Сводови од опеке
  • Камени сводови
  • Бетонски сводови

У погледу архитектонских стилова

Види још

Спољашње везе