Нова демократија (Грчка)

Нова Демократија (НД, грчки: Νέα Δημοκρατία, Néa Dimokratía), основана је 1974., то је главна десно- центристичка политичка странка у Грчкој. Након тријумфалног повратка Константина Караманлиса у земљу 1974., странка је доживела и тријумф на изборима. Али је убрзо након тога 1980. и 1990. већину времена провела у опозицији. Након избора одржаних 2004, НД се вратила на власт по вођством Костаса Каманлиса, рођака оснивача странке.

Историја

Оснивање странке

НД је основана у октобру 1974, два месеца након постављења Константина Караманлиса за премијера у првој пост хунтиној влади Грчке. Караманлис је био искусан политичар, и већ је обављао дужност премијера у раздобљу од 1955. до 1963. На првим слободне изборима, Нова Демократија је премоћно победила, највише захваљјући харизми Караманлиса, а не толико због утицаја која је странка имала. Слоган са којим је НД победила био је; - Караманлис или тенкови, алудирајући тиме да је повратак Војне хунте могућ уколико Караманлис не победи.

Караманлис је желео да Нова Демократија буде модерна и прогресивна десна странка, него оне које су владале Грчком пре војног удара 1967, укључујући и властиту бившу странку ЕРЕ (Национална Радикална Унија, грчки; Εθνική Ριζοσπαστικη Ενωση, Ethniki Rizospastiki Enosi).

Страначка идеологија је установљена као - радикални либерализам, термин који је требао значити, - превагу правила слободног тржишта са одлучном улогом државе на плану социјалне праведности.

Прве године

1977., НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41.88%); то јој је ипак омогућило стварање стабиле владе са солидном већином у Парламенту. Под Караманлисом Грчка је редефинисала своје односе са НАТО -ом, и настојала је решити проблем Кипра, који је настао након Турске инвазије острва. Ипак 1980., Караманлис је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од ПАСОК-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у Европску унију 1981. Због тога је Караманлиса критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан референдум. НД се вратила на власт у коалицијоној влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и Грчка Комунистичка Странка). 1989., суделовала је и у великој коалиционој влади Ксенофона Золотаса од отобра 1989., до маја 1990. Након тога су формирали већинску владу под Константином Мицотакисом, након нових избора одржаних 10. маја 1990.

У опозицији

Након тог периода странка је доживела период улесталих пораза. Изгубила је изборе 1993. под вођством Мицотакиса, па опет 1996. под Милтиадисом Евертом, као и изборе 2000. под Костасом Караманлисом, рођаком оснивача странке.

Повратак на власт 2004

У јануару 2004. ПАСОК-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни пемијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД.

Поново у опозицији

После изборног пораза 4. октобра 2009. је Костас Караманлис дао оставку, а за новог вођу је 29. новембра 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) Андонис Самарас

Изборни резултати, 1974. - 2009.

Година	Лидер стране	Број гласова	Проценат гласова	Број посланика у Парламенту Грчке	Позиција у Парламенту
1974.	Константин Караманлис	2,669,133	54.4%	220	Влада
1977.	Константин Караманлис	2,146,365	41.8%	171	Влада
1981.	Георги Раилис	2,034,496	35.9%	115	Главна опозициона странка
1985.	Константин Мицотакис	2,599,681	40.8%	126	Главна опозициона странка
1989.-I	Константин Мицотакис	2,887,488	44.3%	145	Коалициона влада
1989.-II	Константин Мицотакис	3,093,479	46.2%	148	Коалициона влада
1990.	Константин Мицотакис	3,088,137	46.9%	150	Vlada
1993.	Константин Мицотакис	2,711,241	39.3%	111	Главна опозициона странка
1996.	Miltiadis Evert	2,584,765	38.1%	108	Главна опозициона странка
2000.	Костас Караманлис	2,935,242	42.7%	126	Главна опозициона странка
2004.	Костас Караманлис	3,359,058	45.4%	165	Влада
2007.	Костас Караманлис	2,995,479	41.83%	152	Влада
2009.	Костас Караманлис, касније Андонис Самарас	2.295.318	33,48%	91	Главна опозициона странка
мај 2012.	Андонис Самарас	1.192.054	18,85%	108	Нови избори
јун 2012.	Андонис Самарас	1.825.609	29,66%	129	Коалициона влада

Спољашње везе

• Портал Нове Демократије (енглески)
• Грчки изборни резултати