Светлана Велмар Јанковић — разлика између измена
Нема описа измене |
м Поништена измена 9726651 корисника 5.228.61.7 (разговор) ima na vikidati |
||
| Ред 55: | Ред 55: | ||
[[Категорија:Добитници НИН-ове награде]] |
[[Категорија:Добитници НИН-ове награде]] |
||
[[Категорија:Добитници Андрићеве награде]] |
[[Категорија:Добитници Андрићеве награде]] |
||
[[ru:Велмар-Янкович, Светлана]] |
|||
Верзија на датум 13. април 2014. у 09:16
| Светлана Велмар-Јанковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1933. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 9. април 2014. |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Награде | Награда Исидора Секулић НИН-ова награда Андрићева награда |
Светлана Велмар-Јанковић (Београд, 1. фебруар 1933 — Београд, 9. април 2014)[1][2][3] је била српска књижевница и академик САНУ.
Биографија
Кћерка је Владимира Велмар-Јанковића, српског писца и члана Недићеве Владе народног спаса у Другом светском рату. Њен деда по мајци је био Велисав Вуловић.[1]
После рата похађала је Четврту женску гимназију. Француску књижевност студирала је код др Миодрага Ибровца и др Николе Банашевића, a латински језик је изучавала под надзором др Мише Ђурића. Прво је радила као новинар y „Дечјој штампи“ па после као секретар и уредник часописа „Књижевност“. Затим је уређивала библиотеке за прозу и есеје домаћих писаца y „Просвети“.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је на изборној Скупштини 2. новембра 2006. а за редовног члана на изборној Скупштини 5. новембра 2009.
У периоду од 2007. до 2013. била је председница Управног одбора Народне библиотеке Србије.[4]
Признања
Од бројних књижевних награда издвајају се награде „Исидора Секулић“, „Иво Андрић', награда за најчитанију књигу Народне биолиотеке Србије и НИН-ов награда.[5]
Дела
Објавила је романе Ожиљак, Лагум, Бездно, Нигдина, Востаније, збирке краћих и дужих прозних дела Дорћол, Врачар, Гласови, књиге есеја Савременици, Уклетници и Изабраници, драме Жезло и Кнез Михаило, монографију о Београду Капија Балкана, приче за децу под насловом Књига за Марка, први део аутобиографске прозе Прозраци и молитве Светилник.
Париски часопис Lire поставио је 1997. године роман Лагум (који је париски издавач Phébus издао под насловом Dans le noir, y преводу Алена Капона) на десето место међу 20 најбољих књига домаћих и страних писаца објављених y тој години y Француској. Роман је био y најужој конкуренцији за награду „Фемина“ и проглашен је „малим ремек-делом“.
Референце
- ^ а б Новости 9. април 2014. Преминула Светлана Велмар Јанковић
- ^ Преминула Светлана Велмар Јанковић („Политика“, 10. април 2014)
- ^ Преминула Светлана Велмар Јанковић („Блиц“, 9. април 2014)
- ^ Светлана Велмар Јанковић (1933-2014)
- ^ „Представљена „Капија Балкана“”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 4. 2012. Приступљено 12. 4. 2012.
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Светлана Велмар-Јанковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Светлана Велмар Јанковић: Дорћол на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Светлана Велмар Јанковић: Не памтим овакво одсуство наде („Блиц“, 4. мај 2013)