Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена

Зграда Управе фондова
Зграда Управе фондова
	Зграда Управе фондова
Опште информације
Место	Београд
Општина	Стари град
Држава	Србија
Време настанка	1903.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	beogradskonasledje.rs

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. април 2014. у 16:35

Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља споменик културе од великог значаја. ^[1] Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.

Историјат

По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–1966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.

Архиктетура

Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.

Референце

^ Завод за заштиту споменика културе града Београда

Види још

Спољашње везе

[1] Завод за заштиту споменика културе града Београда

[1]

@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 == Историјат ==
-По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889.]] године. Проширена је [[1930.]] године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагностије|Петра Анагностија]] и [[Зоран Петровић|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
+По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889.]] године. Проширена је [[1930.]] године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Петровић|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
 == Архиктетура ==