Вартоломејска ноћ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. април 2014. у 07:23

Вартоломејска ноћ је назив за покољ неколико хиљада хугенота, извршен у ноћи уочи празника св. Вартоломеја, између 23. и 24. августа 1572.^[1]

Тај покољ је значио прекид с дотадашњом политиком лавирања између католичке цркве и протестанске странке,^[2] нарочито с обзиром на политику приближавања Холандији против Шпаније, коју је заступао хугенотски вођа адмирал Гаспар де Колињи.

Налог за покољ дала је Катарина Медичи, мајка краља Шарла IX, после већања са вођама католичке странке и с краљевим пристанком, бојећи се освете након неуспелог атентата на Колињија.

Прогони протестаната трајали су у Паризу до септембра, а у унутрашњости Француске до октобра. Рачуна се да је побијено 25.000 хугенота (према неким проценама 50.000.)

Вартоломејска ноћ назива се и „крвавим париским пиром“ или крвавом париском свадбом,^[3] јер се покољ хугенота догодио пет дана после венчања краљеве сестре Маргарите Валоа за Анрија Бурбонског (будућег Анрија IV).

Види још

Извори

^ Holt, Mack P. (13. 10. 2005). The French Wars of Religion, 1562-1629. Cambridge University Press. стр. 82—. ISBN 978-0-521-83872-6.
^ Brady, Thomas Allan; Oberman, Heiko Augustinus; Tracy, James D. (31. 12. 1993). Handbook of European history 1400 - 1600 : Late Middle Ages, Renaissance and Reformation. BRILL. стр. 392—. ISBN 90-04-09760-0.
^ Diefendorf, Barbara B. (2006). Blood Wedding: The Saint Bartholomew's Day Massacre in History and Memory. Boston University.

Литература

Thompson, James Westfall (1909). The Wars of Religion in France, 1559-1576: The Huguenots, Catherine de Medici and Philip II. University of Chicago Press.
Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1977. године

Спољашње везе

Овај чланак везан за историју Француске је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Holt, Mack P. (13. 10. 2005). The French Wars of Religion, 1562-1629. Cambridge University Press. стр. 82—. ISBN 978-0-521-83872-6.

[2] Brady, Thomas Allan; Oberman, Heiko Augustinus; Tracy, James D. (31. 12. 1993). Handbook of European history 1400 - 1600 : Late Middle Ages, Renaissance and Reformation. BRILL. стр. 392—. ISBN 90-04-09760-0.

[3] Diefendorf, Barbara B. (2006). Blood Wedding: The Saint Bartholomew's Day Massacre in History and Memory. Boston University.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Francois Dubois 001.jpg|300px|мини|Франсоа Дубоа (1529—1584), Покољ на дан св. Вартоломеја]]
-'''Вартоломејска ноћ''' је назив за покољ неколико хиљада [[хугеноти|хугенота]], извршен у ноћи уочи празника св. Вартоломеја, између 23. и [[24. август]]а [[1572]].<ref>{{cite book|last=Holt|first=Mack P.|title=The French Wars of Religion, 1562-1629|url=http://books.google.com/books?id=En23VTbYwhQC&pg=PA82|date=13 October 2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83872-6|pages=82–}}</ref>
+'''Вартоломејска ноћ''' је назив за покољ неколико хиљада [[хугеноти|хугенота]], извршен у ноћи уочи празника св. Вартоломеја, између 23. и [[24. август]]а [[1572]].<ref>{{cite book|last=Holt|first=Mack P.|title=The French Wars of Religion, 1562-1629|url=http://books.google.com/books?id=En23VTbYwhQC&pg=PA82|date = 13. 10. 2005.|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83872-6|pages=82–}}</ref>
-Тај покољ је значио прекид с дотадашњом политиком лавирања између [[Католичка црква|католичке цркве]] и [[Протестантизам|протестанске]] странке,<ref>{{cite book|last1=Brady|first1=Thomas Allan|last2=Oberman|first2=Heiko Augustinus|last3=Tracy|first3=James D.|title=Handbook of European history 1400 - 1600 : Late Middle Ages, Renaissance and Reformation|url=http://books.google.com/books?id=Y84wAgaXxo4C&pg=PA392|date=31 December 1993|publisher=BRILL|isbn=90-04-09760-0|pages=392–}}</ref> нарочито с обзиром на политику приближавања [[Холандија|Холандији]] против [[Шпанија|Шпаније]], коју је заступао хугенотски вођа адмирал [[Гаспар де Колињи]].
+Тај покољ је значио прекид с дотадашњом политиком лавирања између [[Католичка црква|католичке цркве]] и [[Протестантизам|протестанске]] странке,<ref>{{cite book|last1=Brady|first1=Thomas Allan|last2=Oberman|first2=Heiko Augustinus|last3=Tracy|first3=James D.|title=Handbook of European history 1400 - 1600 : Late Middle Ages, Renaissance and Reformation|url=http://books.google.com/books?id=Y84wAgaXxo4C&pg=PA392|date = 31. 12. 1993.|publisher=BRILL|isbn=90-04-09760-0|pages=392–}}</ref> нарочито с обзиром на политику приближавања [[Холандија|Холандији]] против [[Шпанија|Шпаније]], коју је заступао хугенотски вођа адмирал [[Гаспар де Колињи]].
 Налог за покољ дала је [[Катарина Медичи]], мајка краља [[Шарл IX Валоа|Шарла IX]], после већања са вођама католичке странке и с краљевим пристанком, бојећи се освете након неуспелог атентата на Колињија.