Александар Петровић (учитељ) — разлика између измена
Ред 13: | Ред 13: | ||
*http://славним-прецима.срб |
*http://славним-прецима.срб |
||
[[Црна Река (Македонија)]] |
[[Црна Река (Македонија)]] |
||
[[Орден Светог Саве]] |
|||
{{DEFAULTSORT:Петровић, Александар}} |
{{DEFAULTSORT:Петровић, Александар}} |
||
Верзија на датум 16. април 2014. у 17:23
Александар Т. Петровић (Стрелац (Бабушница), 1886 - Пирот, 1962) био је српски ратни херој и учитељ.[1]
Биографија
Школу је као први у колу завршио 1906. у Јагодини код професора Сретена Аџића. Родом је из села Стрелац код Пирота. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). Стеван Јаковљевић у трећем тому Српске трилогије, поглавље Црна река, пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније у Солуну одликован Карађорђевом звездом. Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два Ордена белог орла Ордена југословенске круне, као и највишег просветног Ордена Светог Саве. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ Драгољуба Јовановића, био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору.
Спомен биста откривена му је на Педагошком факултету у Јагодини 9. априла 2014. године.[2]