Синајска архиепископија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| Архијереја = 1
| Архијереја = 1
| Епархија = 1
| Епархија = 1
| Манастира = 1 манастир и 5 скитова
| Манастира = 1
| Храмова =
| Храмова =
| Школа = 1
| Школа = 1
Ред 41: Ред 41:
== Организација ==
== Организација ==


Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].
Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=146 The Present-day Organization of the Holy Monastery of Sinai]</ref>


Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' у [[Каиро|Каиру]] из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Руска Империја|Руској Империји]] — [[Бесарабија|Бесарабији]], [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у).<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=198 The Holy Monastery of Sinai’s Dependencies Out of Egypt]</ref> Највеће подворје је подворје „Џувани“ у [[Каиро|Каиру]] из којег су потицали многи синајски архиепископи.

Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).


== Види још ==
== Види још ==
Ред 51: Ред 49:
* [[Манастир Свете Катарине]]
* [[Манастир Свете Катарине]]
* [[Синај]]
* [[Синај]]

== Извори ==
{{Извори}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 18. април 2014. у 17:30

Синајска архиепископија
Основни подаци
Оснивање451 — помиње се на Халкидонском сабору
Киријархална цркваЈерусалимска православна црква
Аутономија640 — фактички
1575 — од Цариградске патријаршије
1782 — потврђена
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељАрхиепископ синајски, фарански и раифски Дамјан
СједиштеМанастир Свете Катарине
Канонска јурисдикцијаМанастир Свете Катарине
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја1
Епархија1
Манастира1
Вјерникаоко 900

Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.

Историја

О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.

Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.

Организација

Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.[1]

Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу).[2] Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи.

Види још

Извори

Спољашње везе