Синајска архиепископија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
| Архијереја = 1 |
| Архијереја = 1 |
||
| Епархија = 1 |
| Епархија = 1 |
||
| Манастира = 1 |
| Манастира = 1 |
||
| Храмова = |
| Храмова = |
||
| Школа = 1 |
| Школа = 1 |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
== Организација == |
== Организација == |
||
Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. |
Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=146 The Present-day Organization of the Holy Monastery of Sinai]</ref> |
||
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у). Највеће подворје је подворје |
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у).<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=198 The Holy Monastery of Sinai’s Dependencies Out of Egypt]</ref> Највеће подворје је подворје „Џувани“ у [[Каиро|Каиру]] из којег су потицали многи синајски архиепископи. |
||
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]). |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
| Ред 51: | Ред 49: | ||
* [[Манастир Свете Катарине]] |
* [[Манастир Свете Катарине]] |
||
* [[Синај]] |
* [[Синај]] |
||
== Извори == |
|||
{{Извори}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 18. април 2014. у 17:30
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
| Синајска архиепископија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 451 — помиње се на Халкидонском сабору |
| Киријархална црква | Јерусалимска православна црква |
| Аутономија | 640 — фактички 1575 — од Цариградске патријаршије 1782 — потврђена |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ синајски, фарански и раифски Дамјан |
| Сједиште | Манастир Свете Катарине |
| Канонска јурисдикција | Манастир Свете Катарине |
| Календар | Јулијански календар |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Статистика | |
| Архијереја | 1 |
| Епархија | 1 |
| Манастира | 1 |
| Вјерника | око 900 |
Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.
Историја
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.
Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.
Организација
Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.[1]
Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу).[2] Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи.