Гегамске планине — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
'''Гегамске планине''' ({{јез-јер|Գեղամա լեռնաշղթա}}) или скраћено '''Гегам''' је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу [[јерменска висораван|Јерменске висоравни]], на граници између [[јерменија|јерменских]] [[административна подела Јерменије|марзова]] [[Котајк]] и [[Гехаркуник]]. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве [[плеистоцен]]ске и [[холоцен]]ске старости. |
'''Гегамске планине''' ({{јез-јер|Գեղամա լեռնաշղթա}}) или скраћено '''Гегам''' је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу [[јерменска висораван|Јерменске висоравни]], на граници између [[јерменија|јерменских]] [[административна подела Јерменије|марзова]] [[Котајк]] и [[Гехаркуник]]. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве [[плеистоцен]]ске и [[холоцен]]ске старости. |
||
Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[ |
Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[Севан]] на истоку и притоке [[Аракс]]а и [[Храздан (река)|Храздана]] са севера. |
||
Просечна [[надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.]}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref> |
Просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.]}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref> |
||
Раније је ово планинско подручје било познато под именом ''Ахманган''<ref>-{[http://www.rodmurmana.narod.ru/maps/Erevanskaya-Gub.htm Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.]}-</ref> а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама. |
Раније је ово планинско подручје било познато под именом ''Ахманган''<ref>-{[http://www.rodmurmana.narod.ru/maps/Erevanskaya-Gub.htm Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.]}-</ref> а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама. |
Верзија на датум 22. април 2014. у 05:26
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:40_16_30_N_44_45_00_E_type:mountain(511)_region:AR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
Гегамске планине јерм. Գեղամա լեռնաշղթա | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Аждахак |
Ндм. висина | 3.597 m |
Димензије | |
Дужина | 70 km |
Географија | |
Државе | Јерменија |
Покрајине | Котајк Гехаркуник |
Регије | Јерменска висораван |
Геологија | |
Старост стена | плеистоцен, холоцен |
Врста планине | вулканско поље |
Гегамске планине (јерм. Գեղամա լեռնաշղթա) или скраћено Гегам је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу Јерменске висоравни, на граници између јерменских марзова Котајк и Гехаркуник. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.
Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.
Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.[1]
Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган[2] а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.
Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битки или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.[3]
Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.
Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.
-
Језеро у кратеру Аждахака
Види још
Референце
- ^ Мифы Аждаака., Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.
- ^ RockArt in the area og Geghama Mountain Range.
Спољашње везе
- "Ghegam Ridge". Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.
- Слике петроглифа на Гегамским планинама.
- The Mystery of Azhdahak