Гегамске планине — разлика између измена

Гегамске планине
јерм. Գեղամա լեռնաշղթա
Гегамске планине; јерм. Գեղամա լեռնաշղթա
	Поглед на Гегамске планине
Географске карактеристике
Највиша тачка	Аждахак
Ндм. висина	3.597 m
Димензије
Дужина	70 km
Географија
Државе	Јерменија
Покрајине	Котајк; Гехаркуник
Регије	Јерменска висораван
Геологија
Старост стена	плеистоцен, холоцен
Врста планине	вулканско поље

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 22. април 2014. у 05:26

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:40_16_30_N_44_45_00_E_type:mountain(511)_region:AR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Гегамске планине (јерм. Գեղամա լեռնաշղթա) или скраћено Гегам је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу Јерменске висоравни, на граници између јерменских марзова Котајк и Гехаркуник. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.

Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.

Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.^[1]

Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган^[2] а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.

Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битки или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.^[3]

Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.

Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.

widths="200px"
Језеро у кратеру Аждахака

Види још

Референце

^ Мифы Аждаака., Приступљено 3. 2. 2012.
^ Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.
^ RockArt in the area og Geghama Mountain Range.

Спољашње везе

"Ghegam Ridge". Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.
Слике петроглифа на Гегамским планинама.
The Mystery of Azhdahak

[1] Мифы Аждаака., Приступљено 3. 2. 2012.

[2] Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.

[3] RockArt in the area og Geghama Mountain Range.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 '''Гегамске планине''' ({{јез-јер|Գեղամա լեռնաշղթա}}) или скраћено '''Гегам''' је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу [[јерменска висораван|Јерменске висоравни]], на граници између [[јерменија|јерменских]] [[административна подела Јерменије|марзова]] [[Котајк]] и [[Гехаркуник]]. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве [[плеистоцен]]ске и [[холоцен]]ске старости.
-Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[Севан (језеро)|Севан]] на истоку и притоке [[Аракс]]а и [[Храздан (река)|Храздана]] са севера.
+Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[Севан]] на истоку и притоке [[Аракс]]а и [[Храздан (река)|Храздана]] са севера.
-Просечна [[надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.]}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref>
+Просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.]}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref>
 Раније је ово планинско подручје било познато под именом ''Ахманган''<ref>-{[http://www.rodmurmana.narod.ru/maps/Erevanskaya-Gub.htm Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.]}-</ref> а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.