Ратац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. април 2014. у 15:13

Ратац односно самостан/манастир свете Марије Ратачке (итал. Santa Marija de Rotezo) представља рушевине великог манастирског комплекса, које се налазе на морском рту између Бара и Сутомора. Манастирски комплекс је постојао и развијао се од IX до XVI вијека, а једно вријеме је био под заштитом српских краљева. Данас се налази у рушевинама, али га и поред тога посећују верници из околине који у њима пале свеће, док се око њега се споре римокатоличка^[1] и православна црква^[2].

Прошлост манастира

Ратац се први пут помиње 1247. године, али је сигурно да је и раније постојао. Почетком XIV вијека краљ Милутин (1282—1321) потврђује повељом дарове своје мајке, краљице Јелене манастиру. Током XIV вијека манастир се чешће помиње у Дубровачком архиву. У ово вријеме на Ратцу се највише градило, да би се 1468. године нашао на удару Млечана који су га бомбардовали са бродова. Изгледа да је манастир напуштен послије једне турске пљачке 1532. године, а разорен је 1571. године. Током Другог светског рата, Италијани су део манастира претворили у свој бункер, што је довело до додатног рушења комплекса.

Унутрашњост комплекса

Унутрашњост се састоји од цркава и грађевина других намјена. Најстарија грађевина на Ратцу је црква Ц подигнута највјероватније почетком XI вијека, коју могуће да је градитељ светог Луке у Котору имао као узор. Капела А је романичка грађевина настала у другој половини XII или првој половини XIII вијека и на њој се истиче добра зидарска техника. Недовршена базилика Б, са чијим зидањем је започето средином XIV вијека, требала је да буде највећа црквена грађевина у комплексу па и ближој околини, укључујући средњовјековни Бар. Грађена је у романско-готског стилу, у јужном дијелу манастира и најприје је била посвећена светом Михаилу, а затим светој Марији (Богородици). На очуваном латинском натпису каже се да је црква заснована 1347. године, у вријеме опата Павла Руђера. Могуће је да су градитељи Дечана непосредно учествовали у подизању ове ратачке цркве, због високе клесарске технике, двобојне обраде фасада (у бијелом и црвеном камену), као и начину конструисања зидова и пиластера. Клаустар је подигнут уз цркву, у XII или XIII вијеку, са кулом Г, која је у одбрани манастира играла значајну улогу, а сам је готово уништен у Другом светском рату.

Види још

Стари Бар

Референце

^ Которска бискупија - светилиште: Марија Ратац, Приступљено 24. 4. 2013.
^ Православна црквена општина Бар, Приступљено 24. 4. 2013.

Напомена

Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са ове странице презентације Средњевјековни градови Црне Горе, уз одобрење. Као основа за израду презентације коришћена је књига Павла Мијовића и Мирка Ковачевића „Градови и утврђења у Црној Гори“ (Београд-Улцињ 1975), чији су поједини делови укључени у њу, уз дозволу аутора.

Спољашње везе

Документ зетског војводе Балше II Балшића, сачињен 1379. у манастиру Ратац, код Бара

[1] Которска бискупија - светилиште: Марија Ратац, Приступљено 24. 4. 2013.

[2] Православна црквена општина Бар, Приступљено 24. 4. 2013.

[1]

[2]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 == Прошлост манастира ==
-Ратац се први пут помиње [[1247]]. године, али је сигурно да је и раније постојао. Почетком [[14. век|XIV вијек]]а краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] ([[1282]]—[[1321]]) потврђује [[Повеља|повељом]] дарове своје мајке, краљице [[Јелена Анжујска|Јелене]] манастиру. Током [[14. век|XIV вијек]]а манастир се чешће помиње у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]]. У ово вријеме на Ратцу се највише градило, да би се [[1468]]. године нашао на удару [[Млетачка република|Млечана]] који су га бомбардовали са бродова. Изгледа да је манастир напуштен послије једне [[османско царство|турске]] пљачке [[1532]]. године, а разорен је [[1571]]. године. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Italijani|Италијани]] су део манастира претворили у свој бункер, што је довело до додатног рушења комплекса.
+Ратац се први пут помиње [[1247]]. године, али је сигурно да је и раније постојао. Почетком [[14. век|XIV вијек]]а краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] ([[1282]]—[[1321]]) потврђује [[Повеља|повељом]] дарове своје мајке, краљице [[Јелена Анжујска|Јелене]] манастиру. Током XIV вијека манастир се чешће помиње у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]]. У ово вријеме на Ратцу се највише градило, да би се [[1468]]. године нашао на удару [[Млетачка република|Млечана]] који су га бомбардовали са бродова. Изгледа да је манастир напуштен послије једне [[османско царство|турске]] пљачке [[1532]]. године, а разорен је [[1571]]. године. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Italijani|Италијани]] су део манастира претворили у свој бункер, што је довело до додатног рушења комплекса.
 == Унутрашњост комплекса ==
 [[Датотека:Ratac_crkva_C.svg|десно|мини|300п|Основа и остаци цркве ''Ц'']]
-Унутрашњост се састоји од цркава и грађевина других намјена. Најстарија грађевина на Ратцу је црква ''Ц'' подигнута највјероватније почетком [[11. век|XI вијек]]а, коју могуће да је [[Црква светог Луке у Котору|градитељ светог Луке]] у [[Котор]]у имао као узор. Капела ''А'' је [[Романика|романичка]] грађевина настала у другој половини [[12. век|XII]] или првој половини [[13. век|XIII вијек]]а и на њој се истиче добра зидарска техника. Недовршена [[базилика]] ''Б'', са чијим зидањем је започето средином [[14. век|XIV вијек]]а, требала је да буде највећа црквена грађевина у комплексу па и ближој околини, укључујући [[стари Бар|средњовјековни Бар]]. Грађена је у романско-[[готичка архитектура|готског]] стилу, у јужном дијелу манастира и најприје је била посвећена [[архангел Михаил|светом Михаилу]], а затим [[богородица|светој Марији (''Богородици'')]]. На очуваном [[Латински језик|латинском]] натпису каже се да је црква заснована [[1347]]. године, у вријеме опата Павла Руђера. Могуће је да су градитељи [[Манастир Високи Дечани|Дечана]] непосредно учествовали у подизању ове ратачке цркве, због високе клесарске технике, двобојне обраде фасада (у [[бело|бијелом]] и [[Црвена боја|црвеном]] камену), као и начину конструисања зидова и [[пиластер]]а. [[Клаустар]] је подигнут уз цркву, у [[12. век|XII]] или [[13. век|XIII вијек]]у, са кулом ''Г'', која је у одбрани манастира играла значајну улогу, а сам је готово уништен у Другом светском рату.
+Унутрашњост се састоји од цркава и грађевина других намјена. Најстарија грађевина на Ратцу је црква ''Ц'' подигнута највјероватније почетком [[11. век|XI вијек]]а, коју могуће да је [[Црква светог Луке у Котору|градитељ светог Луке]] у [[Котор]]у имао као узор. Капела ''А'' је [[Романика|романичка]] грађевина настала у другој половини [[12. век|XII]] или првој половини [[13. век|XIII вијек]]а и на њој се истиче добра зидарска техника. Недовршена [[базилика]] ''Б'', са чијим зидањем је започето средином [[14. век|XIV вијек]]а, требала је да буде највећа црквена грађевина у комплексу па и ближој околини, укључујући [[стари Бар|средњовјековни Бар]]. Грађена је у романско-[[готичка архитектура|готског]] стилу, у јужном дијелу манастира и најприје је била посвећена [[архангел Михаил|светом Михаилу]], а затим [[богородица|светој Марији (''Богородици'')]]. На очуваном [[Латински језик|латинском]] натпису каже се да је црква заснована [[1347]]. године, у вријеме опата Павла Руђера. Могуће је да су градитељи [[Манастир Високи Дечани|Дечана]] непосредно учествовали у подизању ове ратачке цркве, због високе клесарске технике, двобојне обраде фасада (у [[бело|бијелом]] и [[Црвена боја|црвеном]] камену), као и начину конструисања зидова и [[пиластер]]а. [[Клаустар]] је подигнут уз цркву, у XII или XIII вијеку, са кулом ''Г'', која је у одбрани манастира играла значајну улогу, а сам је готово уништен у Другом светском рату.
 == Види још ==