Хаиме Ејзагире — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Хајме Ејсагире''' (шпански ''Jaime Eyzaguirre'', 1908-1968), је био чилеански историч...
 
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Хајме Ејсагире''' ([[шпански језик|шпански]] ''Jaime Eyzaguirre'', [[1908]]-[[1968]]), је био [[чиле]]ански историчар, есејиста и професор опште историје на [[католицизам|католичком]] Универзитету у [[Сантјаго|Сантиагу]]. Од [[1942]]. био је шеф катедре за историју устава, од [[1943]]. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа ''Estudios''. Члан шпанске Академије и један од оснивача чилеанске Академије.
'''Хајме Ејсагире''' ([[шпански језик|шпански]] ''Jaime Eyzaguirre'', [[1908]]-[[1968]]), је био [[чиле]]ански историчар, есејиста и професор опште историје на [[католицизам|католичком]] Универзитету у [[Сантијаго|Сантиагу]]. Од [[1942]]. био је шеф катедре за историју устава, од [[1943]]. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа ''Estudios''. Члан шпанске Академије и један од оснивача чилеанске Академије.


Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.
Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.

Верзија на датум 27. мај 2007. у 16:31

Хајме Ејсагире (шпански Jaime Eyzaguirre, 1908-1968), је био чилеански историчар, есејиста и професор опште историје на католичком Универзитету у Сантиагу. Од 1942. био је шеф катедре за историју устава, од 1943. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа Estudios. Члан шпанске Академије и један од оснивача чилеанске Академије.

Заступник је схватања о расној супериорности Шпанаца и одлучујућој, прогресивној историјској улози Шпаније у латиноамеричкој историји, оправданост каудиљизма и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.

Дела

  • Ventura de padre de Valdivia, O' Higgins, Imagen y ruta de la emancipación Chilena, 1957.
  • Historia de Chile, Chile y Bolivia, La fisonomía histórica de Chile, 1948.
  • Historia constitucional de Chile, 1959.