Хаиме Ејзагире — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. мај 2007. у 17:46

Хајме Ејсагире (шпански Jaime Eyzaguirre, 1908-1968), је био чилеански историчар, есејиста и професор опште историје на Католичком универзитету у Сантијагу. Од 1942. био је шеф катедре за историју устава, од 1943. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа Естудиос (шп. Estudios). Члан Шпанске краљевске Академије (шп. Real Academia Española) и један од оснивача Чиеланске академије језика (шп. [] грешка: {{lang}}: нема текста (помоћ)).

Заступник је схватања о расној супериорности Шпанаца и одлучујућој, прогресивној историјској улози Шпаније у латиноамеричкој историји, оправданост каудиљизма и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.

Дела

Ventura de padre de Valdivia, O' Higgins, Imagen y ruta de la emancipación Chilena, 1957.
Historia de Chile, Chile y Bolivia, La fisonomía histórica de Chile, 1948.
Historia constitucional de Chile, 1959.

Верзија на датум 27. мај 2007. у 17:44 уреди Maduixa (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 69.359 измена Нема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 27. мај 2007. у 17:46 уреди поништи Maduixa (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 69.359 измена Нема описа измене Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	'''Хајме Ејсагире''' ([[шпански језик\|шпански]] ''Jaime Eyzaguirre'', [[1908]]-[[1968]]), је био [[чиле]]ански историчар, есејиста и професор опште историје на Католичком универзитету у [[Сантијаго де Чиле\|Сантијагу]]. Од [[1942]]. био је шеф катедре за историју устава, од [[1943]]. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа Естудиос ({{јез-ес\|Estudios}}). Члан [[Шпанска краљевска академија\|Шпанске краљевске Академије]] и један од оснивача ~~чилеанске~~ ~~Академије~~.		'''Хајме Ејсагире''' ([[шпански језик\|шпански]] ''Jaime Eyzaguirre'', [[1908]]-[[1968]]), је био [[чиле]]ански историчар, есејиста и професор опште историје на Католичком универзитету у [[Сантијаго де Чиле\|Сантијагу]]. Од [[1942]]. био је шеф катедре за историју устава, од [[1943]]. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа Естудиос ({{јез-ес\|Estudios}}). Члан [[Шпанска краљевска академија\|Шпанске краљевске Академије]] ({{јез-ес\|Real Academia Española}}) и један од оснивача Чиеланске академије језика ({{jez-es\|}}).

	Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци\|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија\|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам\|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.		Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци\|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија\|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам\|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.