Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26: Ред 26:
}}
}}


'''Гигина кућа''' односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, бугатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника.
'''Гигина кућа''' односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од [[Османско царство|Турака]], бугатог власотиначког [[трговац|трговца]], подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника.


== Историја ==
== Историја ==
Ред 34: Ред 34:
== Изглед куће ==
== Изглед куће ==


Овај објекат данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подрум формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.
Овај објекат данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне [[Србија|Србије]]. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подрум формира [[трем]], који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и [[бондрук]]ом, као и [[чатма|чатмом]] на спрату. [[Кров]] је четворосливни и покривен [[ћерамидом]]. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном [[диванхан]]ом са ћошком. [[Таваница]] је богато изрезбарена, [[долап]]ом, [[миндерлуци]]ма и [[иконлук]]ом истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена [[амамџик]]ом, [[долап]]ом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано [[огњиште]] са ложиштем за пећ у соби.


== Радови на реконструкцији ==
== Радови на реконструкцији ==


У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.
У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне [[библиотека|библиотеке]].





Верзија на датум 2. мај 2014. у 21:44

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Гигина кућа
Опште информације
МестоВласотинце
ОпштинаВласотинце
Држава Србија
Време настанкаOко 1850. године
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, бугатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника.

Историја

Изглед куће

Овај објекат данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подрум формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.

Радови на реконструкцији

У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.




Референце

Спољашње везе