Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 51: Ред 51:
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs'']
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs'']
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A416122-Vlasotince--Novi-sjaj-quotGigine-kucequot www.novosti.rs''Искошени текст'']
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A416122-Vlasotince--Novi-sjaj-quotGigine-kucequot www.novosti.rs''Искошени текст'']
* [http://www.nb.rs/about_us/press_release.php?pf=1&id=15817&url=%2Fabout_us%2Fpress_release.php%3Fpf%3D1%26id%3D15817 ''www.nb.rs'']


{{портал|Србија}}
{{портал|Србија}}

Верзија на датум 2. мај 2014. у 21:02

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Гигина кућа
Опште информације
МестоВласотинце
ОпштинаВласотинце
Држава Србија
Време настанкаOко 1850. године
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, бугатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника.[1]

Историја

Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.

Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".

Изглед куће

Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подрум формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби. [1]

Радови на реконструкцији

У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.

Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3]

Референце

  1. ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
  2. ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
  3. ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године

Спољашње везе