Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 51: | Ред 51: | ||
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs''] |
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs''] |
||
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A416122-Vlasotince--Novi-sjaj-quotGigine-kucequot www.novosti.rs''Искошени текст''] |
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A416122-Vlasotince--Novi-sjaj-quotGigine-kucequot www.novosti.rs''Искошени текст''] |
||
* [http://www.nb.rs/about_us/press_release.php?pf=1&id=15817&url=%2Fabout_us%2Fpress_release.php%3Fpf%3D1%26id%3D15817 ''www.nb.rs''] |
|||
{{портал|Србија}} |
{{портал|Србија}} |
Верзија на датум 2. мај 2014. у 21:02
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
Гигина кућа | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Власотинце |
Општина | Власотинце |
Држава | Србија |
Време настанка | Oко 1850. године |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
www |
Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, бугатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника.[1]
Историја
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.
Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".
Изглед куће
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подрум формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби. [1]
Радови на реконструкцији
У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.
Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3]
Референце
- ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године