Брегалница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 21: Ред 21:
'''Брегалница''' је река у [[Република Македонија|Републици Македонији]], највећа лева притока [[Вардар]]а. Извире из [[Малешевска планина|Малешевске планине]] са главним извором испод коте 1720 -{m}-. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.
'''Брегалница''' је река у [[Република Македонија|Републици Македонији]], највећа лева притока [[Вардар]]а. Извире из [[Малешевска планина|Малешевске планине]] са главним извором испод коте 1720 -{m}-. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.


У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз [[Малеш]] и [[Пијанец]]. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је [[1969.]], изграђена брана и створено језеро [[Калиманци (језеро)|Калиманци]]. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у [[Кочанска котлина|Кочанско поље]] вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код [[Штип]]а врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз [[Малеш]] и [[Пијанец]]. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је [[1969|1969.]], изграђена брана и створено језеро [[Калиманци (језеро)|Калиманци]]. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у [[Кочанска котлина|Кочанско поље]] вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код [[Штип]]а врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.


Најинересантнији део Брегалнице је [[меандар]]ски део између Штипа и [[Ново Село (Македонија)|Новог Села]],, где избијају минерални извори бање [[Кежовица (бања)|Кежовице]].
Најинересантнији део Брегалнице је [[меандар]]ски део између Штипа и [[Ново Село (Македонија)|Новог Села]],, где избијају минерални извори бање [[Кежовица (бања)|Кежовице]].

Верзија на датум 11. мај 2014. у 07:50

Брегалница
Вештачко језеро реке Брегалнице (Калиманци)
Опште информације
Дужина225 km
Пр. проток38 ​m3s
СливВардар
Водоток
ИзворЧенгино Кале
Географске карактеристике
Држава/еСеверна Македонија Република Македонија
НасељаБерово, Штип
Река на Викимедијиној остави

Брегалница је река у Републици Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.

У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.

Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села,, где избијају минерални извори бање Кежовице.

Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.

Литература

  • Ј. Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Посебна издања СА, 1906, XVII pp. 211, 214, 216, 234 i 235;
  • Ж. В. Милојевић, Долина Брегалнице, Глас СА 1941, CLXXXVIII;
  • Ж. В. Милојевић, Привредна-географска и антропо-географска проматрања о долинама Брегалнице и Пчиње, Гласник Српског географског друштва, 1950, св.XXX, бр 2.

Види још

Спољашње везе