Брегалница — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
'''Брегалница''' је река у [[Република Македонија|Републици Македонији]], највећа лева притока [[Вардар]]а. Извире из [[Малешевска планина|Малешевске планине]] са главним извором испод коте 1720 -{m}-. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с. |
'''Брегалница''' је река у [[Република Македонија|Републици Македонији]], највећа лева притока [[Вардар]]а. Извире из [[Малешевска планина|Малешевске планине]] са главним извором испод коте 1720 -{m}-. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с. |
||
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз [[Малеш]] и [[Пијанец]]. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је [[1969.]], изграђена брана и створено језеро [[Калиманци (језеро)|Калиманци]]. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у [[Кочанска котлина|Кочанско поље]] вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код [[Штип]]а врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе. |
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз [[Малеш]] и [[Пијанец]]. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је [[1969|1969.]], изграђена брана и створено језеро [[Калиманци (језеро)|Калиманци]]. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у [[Кочанска котлина|Кочанско поље]] вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код [[Штип]]а врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе. |
||
Најинересантнији део Брегалнице је [[меандар]]ски део између Штипа и [[Ново Село (Македонија)|Новог Села]],, где избијају минерални извори бање [[Кежовица (бања)|Кежовице]]. |
Најинересантнији део Брегалнице је [[меандар]]ски део између Штипа и [[Ново Село (Македонија)|Новог Села]],, где избијају минерални извори бање [[Кежовица (бања)|Кежовице]]. |
Верзија на датум 11. мај 2014. у 07:50
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Брегалница | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 225 km |
Пр. проток | 38 m3⁄s |
Слив | Вардар |
Водоток | |
Извор | Ченгино Кале |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Република Македонија |
Насеља | Берово, Штип |
Река на Викимедијиној остави |
Брегалница је река у Републици Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.
Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села,, где избијају минерални извори бање Кежовице.
Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.
Литература
- Ј. Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Посебна издања СА, 1906, XVII pp. 211, 214, 216, 234 i 235;
- Ж. В. Милојевић, Долина Брегалнице, Глас СА 1941, CLXXXVIII;
- Ж. В. Милојевић, Привредна-географска и антропо-географска проматрања о долинама Брегалнице и Пчиње, Гласник Српског географског друштва, 1950, св.XXX, бр 2.
Види још
- Брегалничка битка (Други балкански рат)
- Источна област (Македонија)