Јован III Дука Ватац — разлика између измена
м ispravke .+ породица |
м Разне исправке |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
| супружник = |
| супружник = |
||
| деца = |
| деца = |
||
| грб = |
|||
| опис_грба = |
|||
}} |
}} |
||
'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[Дидимотика|Димотици]], умро је [[3. новембар|03.11.]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] ([[1222]] — [[1254]]) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] ([[1204]] — [[1222]]) и један од највећих [[списак византијских царева|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт [[1222]]. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрихом -{II}-]] ([[1212]] — [[1250]]), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[албанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[грчка острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизација|канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''. |
'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[Дидимотика|Димотици]], умро је [[3. новембар|03.11.]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] ([[1222]] — [[1254]]) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] ([[1204]] — [[1222]]) и један од највећих [[списак византијских царева|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт [[1222]]. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрихом -{II}-]] ([[1212]] — [[1250]]), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[албанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[грчка острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизација|канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''. |
||
Верзија на датум 17. мај 2014. у 09:49
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Јован III Дука Ватац | |
|---|---|
 Хиперион са ликом Јована III | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Димотика, Византијско царство |
| Датум смрти | 3. новембар 1254. |
| Место смрти | Нимфеј, Никејско царство |
Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 03.11. 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222 — 1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204 — 1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212 — 1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.
Породица и порекло
Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185—1195, друга влада 1203—1204) и Алексија III (1195 — 1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.
Литература
- Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Београд 1959.
Види још
Спољашње везе
- „John III of Byzantium“ (www.1911encyclopedia.org) (језик: енглески)