Воз — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2: Ред 2:
'''Воз''' је облик [[железница|железничког саобраћаја]] која се састоји од композиције повезаних [[Шине|шинских]] [[вагон]]а које вуче или гура једна или више [[локомотива]]. Служи за превоз путника или терета. Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине. [[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.
'''Воз''' је облик [[железница|железничког саобраћаја]] која се састоји од композиције повезаних [[Шине|шинских]] [[вагон]]а које вуче или гура једна или више [[локомотива]]. Служи за превоз путника или терета. Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине. [[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.


Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона. Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 -{km/h}-. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено [[Јапан]], потом [[Француска]], [[Немачка]], [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]], [[Шпанија]], али и [[Италија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Швајцарска]]. Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.
Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона. Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 -{km/h}-. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено [[Јапан]], потом [[Француска]], [[Немачка]], [[Уједињено Краљевство]], [[Шпанија]], али и [[Италија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Швајцарска]]. Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.


Сама реч ''воз'' је настала од глагола ''возити'', а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их [[во]]лови. Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим ''вагона'' и ''локомотиве''.
Сама реч ''воз'' је настала од глагола ''возити'', а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их [[во]]лови. Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим ''вагона'' и ''локомотиве''.
Ред 29: Ред 29:
Датотека:Estrada de Ferro Carajas 8.jpg
Датотека:Estrada de Ferro Carajas 8.jpg
Датотека:En57-1933.jpg|Возови у [[Ћешин]]у, [[Пољска]].
Датотека:En57-1933.jpg|Возови у [[Ћешин]]у, [[Пољска]].
Датотека:Frankfurt am Main Hauptbahnhof von oben.jpg|Железничка станица у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]у.
Датотека:Frankfurt am Main Hauptbahnhof von oben.jpg|Железничка станица у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]].
</gallery>
</gallery>



Верзија на датум 25. мај 2014. у 10:35

Воз

Воз је облик железничког саобраћаја која се састоји од композиције повезаних шинских вагона које вуче или гура једна или више локомотива. Служи за превоз путника или терета. Иако је кроз историју, пара била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи дизел или електрична струја за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине. Пруге по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.

Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона. Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 km/h. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено Јапан, потом Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Шпанија, али и Италија, САД и Швајцарска. Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.

Сама реч воз је настала од глагола возити, а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их волови. Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим вагона и локомотиве.

Подела према начину погона

V43, мађарска електрична локомотива која се често користи за путнички саобраћај.

Први возови су били вучени конопцима, користили су силу гравитације или су их вукли коњи, али су их почетком 19. века замениле парне локомотиве. Од 1920их њих су почеле да замењују дизел и електричне локомотиве, које су захтевале мање напора за управљање и биле су чистије, али и сложеније и скупље.

Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.

Види још

Галерија

Извори

Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA