Структура седиментних стена — разлика између измена
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q6599303 |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
Под '''структуром [[седиментне стене]]''' подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно [[минерал]]а који изграђују [[ |
Под '''структуром [[седиментне стене]]''' подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно [[минерал]]а који изграђују [[стене|стену]]. Структура је, дакле, последица свих процеса који су претходили стварању једне седиментне стене. |
||
Структуре седиментних стена деле се на: '''кластичне''', '''кристаласте''', '''аморфне''' и '''органогене'''. |
Структуре седиментних стена деле се на: '''кластичне''', '''кристаласте''', '''аморфне''' и '''органогене'''. |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Кластичне структуре карактеристичне су за седиментне стене изграђене од фрагмената цементованих природним везивом. Поједини типови кластичних структура разликују се углавном: |
Кластичне структуре карактеристичне су за седиментне стене изграђене од фрагмената цементованих природним везивом. Поједини типови кластичних структура разликују се углавном: |
||
#по облику зрна (фрагмената); |
# по облику зрна (фрагмената); |
||
#по величини зрна; |
# по величини зрна; |
||
#по количини фрагмената у односу на цемент, односно по начину везивања фрагмената (код везаних кластичних стена). |
# по количини фрагмената у односу на цемент, односно по начину везивања фрагмената (код везаних кластичних стена). |
||
Зрна у кластичним стенама, према облику, могу бити: |
Зрна у кластичним стенама, према облику, могу бити: |
||
#незаобљена (угласта); |
# незаобљена (угласта); |
||
#полуугласта (субугласта); |
# полуугласта (субугласта); |
||
#полузаобљена (субзаобљена); |
# полузаобљена (субзаобљена); |
||
#заобљена; |
# заобљена; |
||
#добро заобљена (округла или овална). |
# добро заобљена (округла или овална). |
||
Класификација на бази величине зрна код [[Кластичне седиментне стене|кластичних седиментних стена]] нису стандардизована. Према величини фрагмената ([[гранулометрија|гранулометријском]] саставу), кластичне структуре деле се на: |
Класификација на бази величине зрна код [[Кластичне седиментне стене|кластичних седиментних стена]] нису стандардизована. Према величини фрагмената ([[гранулометрија|гранулометријском]] саставу), кластичне структуре деле се на: |
||
#'''[[псефити|псефитске]]''' (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2 -{mm}-; |
# '''[[псефити|псефитске]]''' (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2 -{mm}-; |
||
#'''[[ |
# '''[[псамит]]ске''' (средњезрне кластичне структуре), са величином класта између 0.05 и 2 -{mm}-; |
||
#'''[[алеврити|алевритске]]''' (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05 -{mm}-; |
# '''[[алеврити|алевритске]]''' (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05 -{mm}-; |
||
#'''[[пелити|пелитске]]''' (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005 -{mm}-. |
# '''[[пелити|пелитске]]''' (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005 -{mm}-. |
||
Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (''добро сортирани''), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (''слабо сортирани'') или трима класама (''несортирани''). |
Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (''добро сортирани''), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (''слабо сортирани'') или трима класама (''несортирани''). |
||
По начину везивања (цементовања) и односу количине цемента и фрагмената можемо разликовати (углавном код [[пешчар]]а) неколико кластичних структура, односно неколико типова цемента који ближе одређују кластичну седиментну стену. |
По начину везивања (цементовања) и односу количине цемента и фрагмената можемо разликовати (углавном код [[пешчар]]а) неколико кластичних структура, односно неколико типова цемента који ближе одређују кластичну седиментну стену. |
||
#'''Кластичне структуре са базалним цементом''' – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“); |
# '''Кластичне структуре са базалним цементом''' – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“); |
||
#'''Кластичне структуре са цементом у порама''' или '''са просторним цементом''', када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%); |
# '''Кластичне структуре са цементом у порама''' или '''са просторним цементом''', када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%); |
||
#'''Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте''', али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о ''[[крустификација|крустификацији]]'' (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и '''регенерацији''' – материјал фрагмената и цемента је исти. |
# '''Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте''', али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о ''[[крустификација|крустификацији]]'' (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и '''регенерацији''' – материјал фрагмената и цемента је исти. |
||
#'''Кластичне структуре са контактним цементом''' – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле [[ |
# '''Кластичне структуре са контактним цементом''' – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле [[стене]], па су карактеристични за [[полувезане седиментне стене|полувезане седименте]]. |
||
Цементни материјал у једној [[везане седиментне стене|везаној седиментној стени]] може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности). |
Цементни материјал у једној [[везане седиментне стене|везаној седиментној стени]] може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности). |
||
Ред 42: | Ред 42: | ||
Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се: |
Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се: |
||
#'''макрокристаласте структуре''', зрна видљива голим оком; |
# '''макрокристаласте структуре''', зрна видљива голим оком; |
||
#'''микрокристаласте структуре''', поједина зрна разликују се тек под [[поларизациони микроскоп|микроскопом]]; |
# '''микрокристаласте структуре''', поједина зрна разликују се тек под [[поларизациони микроскоп|микроскопом]]; |
||
#'''криптокристаласте структуре''', поједина зрна се не виде ни под микроскопом. |
# '''криптокристаласте структуре''', поједина зрна се не виде ни под микроскопом. |
||
== Аморфне структуре == |
== Аморфне структуре == |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Седиментне стене]] |
* [[Седиментне стене]] |
||
*[[Стене]] |
* [[Стене]] |
||
*[[Магматске стене]] |
* [[Магматске стене]] |
||
*[[Метаморфне стене]] |
* [[Метаморфне стене]] |
||
*[[Петрологија]] |
* [[Петрологија]] |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
#Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука |
# Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука |
||
[[Категорија:Седиментне стене]] |
[[Категорија:Седиментне стене]] |
Верзија на датум 5. јун 2014. у 13:20
Под структуром седиментне стене подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно минерала који изграђују стену. Структура је, дакле, последица свих процеса који су претходили стварању једне седиментне стене.
Структуре седиментних стена деле се на: кластичне, кристаласте, аморфне и органогене.
Кластичне структуре
Кластичне структуре карактеристичне су за седиментне стене изграђене од фрагмената цементованих природним везивом. Поједини типови кластичних структура разликују се углавном:
- по облику зрна (фрагмената);
- по величини зрна;
- по количини фрагмената у односу на цемент, односно по начину везивања фрагмената (код везаних кластичних стена).
Зрна у кластичним стенама, према облику, могу бити:
- незаобљена (угласта);
- полуугласта (субугласта);
- полузаобљена (субзаобљена);
- заобљена;
- добро заобљена (округла или овална).
Класификација на бази величине зрна код кластичних седиментних стена нису стандардизована. Према величини фрагмената (гранулометријском саставу), кластичне структуре деле се на:
- псефитске (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2 mm;
- псамитске (средњезрне кластичне структуре), са величином класта између 0.05 и 2 mm;
- алевритске (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05 mm;
- пелитске (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005 mm.
Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (добро сортирани), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (слабо сортирани) или трима класама (несортирани).
По начину везивања (цементовања) и односу количине цемента и фрагмената можемо разликовати (углавном код пешчара) неколико кластичних структура, односно неколико типова цемента који ближе одређују кластичну седиментну стену.
- Кластичне структуре са базалним цементом – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“);
- Кластичне структуре са цементом у порама или са просторним цементом, када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%);
- Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте, али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о крустификацији (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и регенерацији – материјал фрагмената и цемента је исти.
- Кластичне структуре са контактним цементом – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле стене, па су карактеристични за полувезане седименте.
Цементни материјал у једној везаној седиментној стени може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности).
Треба напоменути да степен порозности цементоване кластичне седиментне стене директно зависи од начина цементовања. Најслабија порозност је, у принципу, код базалног цемента, а највећа у случају контактног.
Кристаласте структуре
Кристаласте структуре карактеришу се аутигеним зрнима, која су међусобно непосредно срасла. Кристаласте структуре, слично кластичним, такође се разликују по начину срастања и по величини зрна.
Срастање зрна може бити по мање – више равним површинама, мозаично, али је често и по назубљеним површинама, импликационо.
Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се:
- макрокристаласте структуре, зрна видљива голим оком;
- микрокристаласте структуре, поједина зрна разликују се тек под микроскопом;
- криптокристаласте структуре, поједина зрна се не виде ни под микроскопом.
Аморфне структуре
Аморфне структуре се срећу код гелних седимената. Карактеришу се тракастом грађом и бубрежастим облицима. Нарочито су честе код брзо излучених силицијских седиментних стена. Аморфне структуре су нестабилне и код старијих творевина прелазе у криптокристаласте или микрокристаласте.
Органогене структуре
Органогене или биогене структуре дефинисане су присуством већих количина органских (фосилних) остатака, чија врста, облик и величина често утичу на општи изглед стене.
Види још
Литература
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука