Бела детелина — разлика између измена
м Враћене измене 178.221.42.218 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung |
|||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
== Изглед == |
== Изглед == |
||
Корен је снажан и по типу осовински корен |
'''[[Корен]]''' је снажан и по типу [[осовински корен|осовински]]. |
||
Стабло је голо и пузавица |
'''[[Стабло]]''' је голо и [[пузавица|пузаво]], на [[чвор]]овима се укорењује. Дуго је до 40 -{cm}-. [[Подземно стабло]] је [[ризом]] који је [[грана|разгранат]]. |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | Цвет]]ови образују главица (цваст)|главичасте цваст]]и на дугим дршкама, округле и растресите. Најчешће их чини 30-80 цветова који су након цветања оборени надоле. [[Круница]] је 8-13 -{mm}- дуга, бела или ружичаста, а након цветања мрка. [[Пчела|Пчеле]] воле цветове беле детелине и најчешћи узрок пчелињег убода у босо стопало је управо пчела која „пасе“ на овим цветовима. Цвета од [[април]]а до октобар |
||
| ⚫ | '''[[Лист]]ови''' су троделни, са обично три [[лиска|лиске]] на којима постоји беличиста шара у облику знака '''>'''. Постоји и [[мутација]] која има четири лиске, а налажење овакве детелине [[сујеверје|сујеверни]] људи сматрају знаком долазеће среће. [[Лисна дршка|Лисне дршке]] су голе и врло дуге. Лиске су клинасто обрнутојајолике до елиптичне, дуге 1-3 -{cm}-, слабо усечене и скоро по читавом ободу назубљене, са слабо разгранатим бочним [[нерватура листа|нервима]]. [[Залистак|Залисци]] су кожасти, широки и јајоликог облика. Углавном су беличасти са црвенољубичастим или зеленим нервима. |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | '''[[Цвет]]ови''' образују [[главица (цваст)|главичасте]] [[цваст]]и на дугим дршкама, округле и растресите. Најчешће их чини 30-80 цветова који су након цветања оборени надоле. [[Круница]] је 8-13 -{mm}- дуга, бела или ружичаста, а након цветања мрка. [[Пчела|Пчеле]] воле цветове беле детелине и најчешћи узрок пчелињег убода у босо стопало је управо пчела која „пасе“ на овим цветовима. Цвета од [[април]]а до [[октобар|октобра]]. |
||
| ⚫ | |||
== Станиште == |
== Станиште == |
||
Верзија на датум 6. јун 2014. у 00:51
| Бела детелина | |
|---|---|
| |
smrca
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Trifolium repens | |
Бела детелина (лат. Trifolium repens) је самоникла вишегодишња зељаста биљка из породице Fabaceae.
Изглед
Корен је снажан и по типу осовински.
Стабло је голо и пузаво, на чворовима се укорењује. Дуго је до 40 cm. Подземно стабло је ризом који је разгранат.
Листови су троделни, са обично три лиске на којима постоји беличиста шара у облику знака >. Постоји и мутација која има четири лиске, а налажење овакве детелине сујеверни људи сматрају знаком долазеће среће. Лисне дршке су голе и врло дуге. Лиске су клинасто обрнутојајолике до елиптичне, дуге 1-3 cm, слабо усечене и скоро по читавом ободу назубљене, са слабо разгранатим бочним нервима. Залисци су кожасти, широки и јајоликог облика. Углавном су беличасти са црвенољубичастим или зеленим нервима.
Цветови образују главичасте цвасти на дугим дршкама, округле и растресите. Најчешће их чини 30-80 цветова који су након цветања оборени надоле. Круница је 8-13 mm дуга, бела или ружичаста, а након цветања мрка. Пчеле воле цветове беле детелине и најчешћи узрок пчелињег убода у босо стопало је управо пчела која „пасе“ на овим цветовима. Цвета од априла до октобра.
Плод је махуна, спљоштеног изгледа и са три или четири семена, који су у почетку наранџастожуте боје, а потом мрко обојени.
Станиште
Најчешће расте на ливадама на већим надморским висинама, а има је и у парковима људских насеља.
Ареал
Расте у Европи, северној и западној Азији, северној Африци и Северној Америци, а одомаћила се и у Јужној Америци и источној Азији.
Значај
Бела детелина је корисна биљка из више разлога:
- цвет воле пчеле, дакле медоносна је биљка;
- биљоједи је радо једу, изузетно је квалитетна и значајна крмна биљка, а може се користити и као додатак салати;
- лековита је биљка;
- бела детелина је такође и дивља јестива биљка;
- у корењу азотофиксатори везују азот из ваздуха у земљиште и тако се обогаћује састав тла.
Литература
- Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
