Абордаж

Абордаж или абордажа (енгл. boarding, нем. die Enterung) је маневар једног брода ради заузимања противничког брода блиском борбом, хладним или ватреним оружјем на палубу, пошто претходно пристане уз њега или га удари прамцем.

То је био први облик борбе на мору, у време када људи нису били вешти у управљању бродом на весла и кад су бродови служили само за превоз војске. Овај начин борбе употребљаван је у Пелопонеском рату све док се није развила вештина удара кљуном, позната у историји као кљунов удар.

Абордаже су примјењивали много Римљани, чији војници су били добри ратници, а слаби морнари и чији су бродови били врло непокретни. Они су у Првом пунском рату применили тзв. абордажски мост (лат. corvus, manus ferrata) како би избегли удар покретљивих картагинских бродова и што боље искористили квалитет својих војника. Кад би се приближили противничком броду на око 11 m, бацили би на њега мост, који би се закачио на њега помоћу посебних кука и онда би војници прелазили с брода на брод, а противнички брод би био онемогућен да им се приближи. Прву победу на овај начин су постигли 260. п. н. е. у бици код Липара.

Појавом и развојем бродских топова и артиљерије, ова техника нестаје. Абордажу су врло успешно и често употребљавали пирати при нападу на трговачке бродове. Посљедња битка која се водила са бродовима на весла и помоћу ове технике је Битка код Лепанта 1571. године.

У каснијим ратовима, употреба абордажа била је случајна или везана за нарочите околности. Тако је познато да је у ноћи 20. априла 1917. године један британски брод случајно ударио један немачки брод у Доверском теснацу.

Такође је британски разарач Косак 16. фебруара 1940. године извршио абордаж на немачки ратни брод Алтмарк и ослободио британске ратне заробљенике.

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 3-4.