Вокатив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м запета је српска реч за зарез |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Станојчић, Ж. Поповић, Љ. ([[1992]]). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288- |
* Станојчић, Ж. Поповић, Љ. ([[1992]]). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2 |
||
{{-}} |
{{-}} |
||
{{падежи}} |
{{падежи}} |
Верзија на датум 20. јун 2014. у 08:30
Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја запетом, а у говору краћом паузом. На пример:
- Ана, врати се.
- Како сте, госпођо?
- Јесен стиже, дуњо моја.
Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
- човек-човече, Предраг-Предраже
- стриц-стриче, Кнез-Кнеже, читалац-читаоче
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
- момак-момци, викинг-викинзи.
Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.
Литература
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2