Битка код Корупедија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 27: Ред 27:
Лизимах је владао [[Тракија|Тракијом]] и деловима западне [[Турска|Турске]] још од [[битка код Ипса|битке код Ипсуса]]. Мало пре овога је стекао пуну контролу над [[Македонија (област)|Македонијом]]. Селеук је владао источном Турском, [[Сирија|Сиријом]], [[Либан]]ом, [[Израел]]ом, [[Ирак]]ом и [[Иран]]ом. Селеук I je 281. п. н. е. прешао [[Таурус (планински венац)|Таурус]] и сукобио се са Лизимахом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.
Лизимах је владао [[Тракија|Тракијом]] и деловима западне [[Турска|Турске]] још од [[битка код Ипса|битке код Ипсуса]]. Мало пре овога је стекао пуну контролу над [[Македонија (област)|Македонијом]]. Селеук је владао источном Турском, [[Сирија|Сиријом]], [[Либан]]ом, [[Израел]]ом, [[Ирак]]ом и [[Иран]]ом. Селеук I je 281. п. н. е. прешао [[Таурус (планински венац)|Таурус]] и сукобио се са Лизимахом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.


Када је прешао [[Дарданели|Дарданеле]] са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио [[Птолемеј Кераун|Птолемеј Керун]] и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. године п. н. е. да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину [[Антиох I Сотер|Антиоху]], кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.
Када је прешао [[Дарданели|Дарданеле]] са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио [[Птолемеј Кераун|Птолемеј Керун]] и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је [[280. п. н. е.]] да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину [[Антиох I Сотер|Антиоху]], кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.


Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.
Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.

Верзија на датум 25. јун 2014. у 15:05

Битка код Корупедија
Време281. п. н. е.
Место
{{{локација}}}
Сукобљене стране
Лизимах Селеук I Никатор
Команданти и вође
Лизимах Селеук I Никатор

Битка код Корупедија је последња битка у рату Дијадоса, сукцесора Александра Великог. Битка је вођена 281. п. н. е. између војски Лизимаха и Селеука I Никатора.

Лизимах је владао Тракијом и деловима западне Турске још од битке код Ипсуса. Мало пре овога је стекао пуну контролу над Македонијом. Селеук је владао источном Турском, Сиријом, Либаном, Израелом, Ираком и Ираном. Селеук I je 281. п. н. е. прешао Таурус и сукобио се са Лизимахом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.

Када је прешао Дарданеле са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио Птолемеј Керун и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. п. н. е. да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину Антиоху, кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.

Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.