Гољак (планина) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 5: Ред 5:


== Литература ==
== Литература ==
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 978-86-07-00001-2
* [[Јован Ђ. Марковић]] (1990): ''Енциклопедијски географски лексикон Југославије'' Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
* [[Јован Ђ. Марковић]] (1990): ''Енциклопедијски географски лексикон Југославије'' Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 978-86-01-02651-3


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 8. јул 2014. у 07:46

Брдско-планински масив Гољака припада Родопском планинском систему, који је један од најстаријих у Европи. Простире се на исток до реке Ветернице, преко које је Кукавица. Западно је косовска планина Пруговац, северно Јабланичка котлина. Јужно је Косовско поморавље. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују гранити и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.[1]

Највиши врх Гољака је Веља Глава (1.181 м.) и налази се на самој граници са Косовом и Метохијом, где се општина Лебане у само пар километара граничи са покрајином. Кањон реке Шуманке,десне притоке Јабланице, у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана[2]. У подножију планине налази се Сијаринска бања[3].

Литература

Референце