Теночтитлан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 51: Ред 51:


Шпански [[конкистадори|конкистадор]] [[Ернан Кортес]] је дошао [[8. новембар|8. новембра]] [[1519]]. у Теночтитлан. У то време се веровало да је то био један од највећих градова света. Од европских градова само су Париз, Венеција и Цариград били већи. Процене су биле да има 200.000 становника. Ернан Кортес је после вишемесечне опсаде и разарања заузео град [[13. август]]а [[1521]]. Остатак града је разорен. Град [[Мексико Сити|Мексико]] је саграђен на рушевинама Теночтитлана.
Шпански [[конкистадори|конкистадор]] [[Ернан Кортес]] је дошао [[8. новембар|8. новембра]] [[1519]]. у Теночтитлан. У то време се веровало да је то био један од највећих градова света. Од европских градова само су Париз, Венеција и Цариград били већи. Процене су биле да има 200.000 становника. Ернан Кортес је после вишемесечне опсаде и разарања заузео град [[13. август]]а [[1521]]. Остатак града је разорен. Град [[Мексико Сити|Мексико]] је саграђен на рушевинама Теночтитлана.

== Референце ==
<references/>


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 10. јул 2014. у 01:50

Теночтитлан
Остаци главног комплекса храмова
Теночтитлан на карти Мексика
Теночтитлан
Приказ на мапи Мексика
Место Мексико
Координате19° 26′ 06″ С; 99° 07′ 53″ З / 19.435° С; 99.131389° З / 19.435; -99.131389
Историја
ГрадитељАстеци
Основан1325.

Теночтитлан је био главни град царства Астека. Налазио се на острву на језеру Текскоко, на месту где је данас град Мексико. Теночтитлан је на врхунцу моћи, у своје време био један од највећих градова света са око 200.000 становника.

Град су уништили 1521. шпански конкистадори. На рушевинама Теночтитлана изграђен је следећих векова град Мексико, а језеро Текскоко је постепено исушено.

Географија

Теночтитлан је покривао 8 до 13.5 km². Био је на западној страни плитког језера Текскоко. Са копном је био повезан путевима, који су водили преко језера северно, јужно и западно. Путеви су били испрекидани мостовима, који су омогућавали пролаз чамаца. Мостови су се могли и повући у случају одбране града. Град је био испресецан мрежом канала, тако да су се до свих делова града могло доћи пешке или чамцем.

Језеро Текскоко је било највеће од пет повезаних језера долине Мексика. Језеро је било мало слано, тако да се вода акведуктим а доводила до града.

План града

Град је био подељен у четири зоне, а свака зона је имала 20 дистрикта, а сваки дистрикт је пресецан улицама. Постојале су три главне улице у граду, које су водиле према три излаза из града. Сваки дистрикт је имао специфичну делатност, по којој је био познат. Сваки дистрикт је имао своју тржницу, а постојала је и главна тржница.

У центру града су биле јавне зграде, храмови и школе. Церемонијални центар је био 300 метара са 300 метара велик. Постојало је око 45 јавних грађевина, које укључују главни храм, храм Кецалкоатла, храм сунца, зидови лобања са лобањама жртвованих богу сунца и други. Ван главног трга је била Монтезумина палата са 100 соба, од којих је свака имала купатило. Град Теночтитлан је поседовао велику симетрију. Сва градња је морала бити одобрена од стране функционера градског планирања.

Цомпантли, или зид лобања у астечком храму

Зоолошки врт

Монтезумина палата имала је два зоолошка врта. У једном су биле птице грабљивице, а у другом друге птице, рептили и сисари. О животињама се старало око 300 људи. Постојала је и ботаничка башта и аквариј.

Просјаци, проститутке и сметлари

Град је имао и просјака, лопова и проститутки. Само су инвалиди смели просити. Постојала су два типа проститутки. Једне су биле намењене ратницима и нису наплаћивале свој рад.

Мали бродови би пролазили кроз град и скупљали би смеће. Постојало је око 1.000 чистача.

Грб Мексика са орлом на кактусу
Модел храмова Тенонтихлана из националног музеја у Мексику

Историја

Време првог настањивања Теночититлана од стране Астека се рачуна између 1320. i 1350.[1] Астеци су имали пророчанство по коме ће наћи место за нови град, на месту где виде орла, како једе змију на врху кактуса на стени окруженој водом. То су управо угледали на малом мочварном острву на језеру Текскоко. Та визија се данас налази на мексичком грбу и на мексичкој застави.

Развила се моћна култура, а астечко царство је доминирало над осталим племенима Мексика. Мало природно острво је проширено и ту настаје град Теночтитлан. Теночтитлан постаје најмоћнији град Северне Америке. После једне поплаве град је поново изграђен у грандиозном стилу.

Шпански конкистадор Ернан Кортес је дошао 8. новембра 1519. у Теночтитлан. У то време се веровало да је то био један од највећих градова света. Од европских градова само су Париз, Венеција и Цариград били већи. Процене су биле да има 200.000 становника. Ернан Кортес је после вишемесечне опсаде и разарања заузео град 13. августа 1521. Остатак града је разорен. Град Мексико је саграђен на рушевинама Теночтитлана.

Референце

  1. ^ Hanns J. Prem: Die Azteken. Geschichte – Kultur – Religion. 4. durchgesehene Auflage. C. H. Beck, München 2006, ISBN 3-406-45835-1, S. 76.

Литература

  • Hanns J. Prem: Die Azteken. Geschichte - Kultur - Religion. Verlag C.H. Beck, München 2006, ISBN 3406458351
  • Felipe Solis Olguin, Eduardo Matos Moctezuma: Aztecs. Royal Academy of Arts, London 2002, ISBN 1903973139 (језик: енглески)
  • David E. Stannard: American Holocaust. The conquest of the New World. Oxford University Press, New York 1993, ISBN 0195085574 (језик: енглески)
  • Charles C. Mann: 1491. New revelations of the Americas before Columbus. Alfred A. Knopf, New York 2005, ISBN 140004006X (језик: енглески)

Спољашње везе

Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA