Жуч — разлика између измена
м ispravke |
|||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
== Физиолошке функције == |
== Физиолошке функције == |
||
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјон| |
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјон|Анјон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] део те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других [[фосфолипид]]а који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;-{μм}-. |
||
[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]]. |
[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]]. |
||
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин А|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцити|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи |
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин А|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцити|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи део танког црева. Жучне соли такође делују као [[бактерицид]]и, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни. |
||
== Жучне киселине == |
== Жучне киселине == |
||
Верзија на датум 12. јул 2014. у 13:07
Жуч је жута или зеленкаста течност, производ лучења ћелија јетре код већине кичмењака. Жуч посебним системом жучних канала доспева из жучне кесе у дванаестопалачно црево (дуоденум) где помаже у процесу разлагања масти (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из гуштераче. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен дуоденума.[1][2]
Жуч се састоји се од жучних соли, електролита, билирубина (разградни продукт хемоглобина), холестерола, и других липида. Такође садржи метаболите и разградне продукте ксенобиотика (лекова и отрова). Жуч служи као емулгатор за масти и витамине растворне у уљима у пробавном тракту и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.
Физиолошке функције
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући емулзификацију масти из хране. Анјон жучне соли има хидрофилни и хидрофобни део те има могућност окруживања капљица масти (триглицерида и фосфолипида) при чему се формирају мицеле, код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због лецитина и других фосфолипида који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;μм.
Дисперзија масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање ензима панкреасне липазе, која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две масне киселине и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у лимфни систем кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као фекалије.
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини (Д, Е, К и А). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања билирубина, нуспродукта еритроцита које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи део танког црева. Жучне соли такође делују као бактерициди, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.
Жучне киселине
Извори
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999.
Литература
- Bowen, R. (23. 11. 2001). „Secretion of Bile and the Role of Bile Acids In Digestion”. Colorado State Hypertextbook article on Bile. Приступљено 17. 7. 2007.
- Krejčí, Z (1983). „A contribution to the problems of the pathogenesis and microbial etiology of cholelithiasis”. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae. 104: 279—286. PMID 6222611. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999.
